Provansa – francuski šarm u zemlji lavande

Ljubičasta provansalska polja lavande su ikona-slika juga Francuske. Ako Vas zanima Provansa i želite da je obiđete, mnogo je mesta koja će vas jednostavno oduševiti: od malih pospanih sela na vrhovima brežuljaka ili na strmim liticama Gordes, Roussillon i Seillans pa sve do većih gradova: Aix-en-Provence, Marseille i Avignon. Fantastičnu provansalsku kuhinju treba iskusiti, naročito u gradićima Uzes i St Remy. Drevne, uske, krivudave uličice možete pratiti u Seillans-u ili prekrasan pogled na Mediteran u Bormes-les-Mimosas.

Ovo su seoca i gradovi na jugu Francuske u Provansi koje zaista vredi posetiti ako želite da upoznate pravi šarm Francuske i upoznate zašto je Provansa tako magična.

Roussillon

Selo Roussillon se smatra jednim od najlepših gradova Provanse. Nalazi se na stenovitom brdu istočno od Avignona. Suštinski grad, veoma je popularan među turistima zahvaljujući prekrasnom pogledu i poznatim žutim i narandžastim objektima uz primese oker. Najbolje doba dana da se poseti ovo živopisno selo je neposredno pre zalaska Sunca, kada sunčeva svetlost razbacuje različite nijanse po zidovima kuća. Provedite vreme lutajući uskim, krivudavim ulicama i lako ćete upiti radost pokrajinskog života daleko od vreve i buke. Iz Roussillona pruža se pogled na Nacionalni Park du Luberon, čiji pejzaž često porede sa Koloradom u SAD-u (francuski Kolorado).

Seillans

Seillans se nalazi zapadno od Kana, na brdu sa pogledom na dolinu. Smešten u istočnom Varu, pored popularnog sela Fayence i oko pola sata vožnje zapadno od Grasa. Slikoviti srednjovekovni centar ovog grada je toliko strm da je dostupan samo ako do njega odete pešice. U uskim uličicama centra ima nekoliko trgova najlepših po sunčanom danu ili zalasku sunca. U Seillansu se nalaze i dvorac, kapela i nekoliko visokih kuća. Seillans okružuju maslinjaci i vinogradi po kojima je Provansa poznata.

Gordes

Malo selo Gordes smešteno je na vrhu litice iznad doline Calavon. Naseljeno još u rimsko doba, Gordes je seoce sa mediteranskom klimom i usporenim tempom života, kao stvoreno za opuštajući odmor. U njemu možete lutati ulicama, ležerno ispijati kafu u lokalnim kafićima, provoditi sate uz dobro jelo ili posmatrati spektakularne zalaske Sunca nad poljima lavande u dolini. U selu se nalazi impresivni dvorac sa koga se pruža panoramski pogled na terakota krovove kuća i zelenilo okoline. Sasvim je jasno zašto je Gordes privukao umetnike kao što su Marc Chagall, Jean Deyrolle, Serge Poliakoff, Vasarely i Dewasne. Lokalne atrakcije Provanse su Les Bories (kamene kolibe) i manastir Sénanque.

Les Beaux de Provence

Malo selo u alpskom planinskom vencu Provanse, dramatičnog pejzaža. Smešteno na kamenitoj površini, pruža pogled na okolne doline. Les Beaux de Provence je vekovima bio važan grad, danas se međutim, nalazi u ruševinama. Ljudski ostaci pronađeni u seoskim ruševinama datiraju iz 6000 p.n.e, Kelti su ovo selo koristili kao svoje uporište. U srednjem veku postao je sedište moćne pokrajine koje je kontrolisalo 79 sela i gradova u okolini. Depopulacija tokom XIX i XX veka dovela je do toga da se ionako mali broj ljudi preselio u okolna sela, a Les Beaux de Provence je sačuvan kao istorijski spomenik. Nalazi se južno od Avignona i blizu Saint-Remy-de-Provence, njegov dvorac je veoma popularan među posetiocima. Okolno područje pogodno je za planinarenje i biciklizam. Popularni  l’Images de Cathédrale, neka vrsta multimedijalnog muzeja umetnosti sa umetničkim slikama na zidovima nekadašnjeg rudnika boksita, nedavno je renoviran. Ukoliko sastavljate spisak francuskih gradova Provanse koje biste posetili, Les Beaux treba da bude visoko na toj listi!

L’Isle sur Sorgue

L’Isle sur Sorgue na obalama reke Sorg prvobitno je bilo ribarsko selo, nalazi se na ostrvu usred močvare. Reka obezbeđuje izvor prihoda za stanovnike grada. L’Isle sur Sorgue je postao važan centar za svilu, papir, vunu, prostirke i boje. Ima čitavu mrežu kanala koja prolazi između drevnih ulica. Danas, grad je poznat po brojnim antikvarnicama i domaćin je starinske tržnice. Svoju reputaciju grada antikviteta stekao je zahvaljujući tome što ovaj grad u Provansi poseduje preko 300 antikvarnica. Grad je i domaćin Sajma antikviteta koji se održava za Uskrs, kao i za praznik 15. avgusta kada se ovde sastaju antikvari iz čitavog sveta. U ovom gradiću ćete pronaći obalske kafiće i restorane, jedne kraj drugih. L’Isle sur Sorgue je poznat i po vodenim točkovima koji se nalaze širom grada, od kojih su mnogi još u ispravnom stanju. Mnoga od veličanstvenih zdanja, izrađenih od svile i papira, pretvorena su u umetničke galerije. Maison René Char je danas muzej umetnina u kojima su izložena dela umetnika poput Miro, Mauguin i Dufy.

Uzès

Nalazi se zapadno od Avignona i severno od Nîmesa, grad očuvanih renesansnih kula i kuća, zajedno sa uskim uličicama. U ulicama centra nalaze se butici raspoređeni oko starog vojvodstva. Centar je koncipiran kao veliki kvadrat (Place aux Herbes) sa fontanama i restoranima. U gradu se održava Sajam umetnosti- ako bismo sumirali Uzes bilo bi to – grad ljubavi prema umetnosti. Uzes i region imaju reputaciju – foodie raj. Još jedan razlog zbog koga Uzes treba posetiti je  Haribo slatki muzej (naročito ako imate decu ili ste sladokusac). Kada ugledate ovaj muzej možda vam se kao i meni stvori slika Willy Wonka’s Chocolate factory!

Istorija Uzesa datira iz rimskog doba. Poznat u Provansi kao rimski akvadukt koji vodu izručuje Nimu. Najpoznatiji deo vodovoda je Pont du Gard, na 14 km vožnje od Uzesa.

Aix-en-Provence

Stari univerzitetski grad Aix je divno mesto u kome možete provesti svoj odmor. Njegov najprepoznatljiviji deo je svakako Cours Mirabeau, široka avenija sa redovima platana koje prate liniju gradskog zida i dele grad na dve polovine. Duž ove avenije naći ćete mnogo kafića, uključujući i Deux Garçons koji su posećivali i  Paul Cézanne, Émile Zola i Ernest Hemingway. Aix ima lepu, staru katedralu, Hôtel de Ville koji je otvoren ka trgu (place de l’Hôtel de Ville). Aix se često naziva gradom hiljadu fontana,  koje su svuda. Najistaknutija je Fontana četiri delfina u Quartier Mazarinu. Aix je domaćin festivala opere, Festival international d’Art Lyrique, osnovanog 1948. godine (po svom značaju u rangu festivala u Salzburgu and Glyndebourneu). Festival se održava svake godine krajem juna i početkom jula. Glavni objekti na otvorenom su Théâtre de l’Archévêché u nekadašnjoj bašti palate nadbiskupa, Théâtre du Jeu de Paume i novoizgrađeni Grand Théâtre de Provence. U Aixu se takođe održava jednonedeljni festival jazz, rock i klasične muzike. Koncerti se održavaju u različitim uličnim prostorima i dvorištima u gradu, otuda i naziv „Musique dans la Rue“. Festival se održava svake godine u junu, poklapa se sa nacionalnim i svetskim ‘Fête de la Musique’ (21 June).

Avignon

Avignon je jedan od najznačajnijih istorijskih gradova u regionu. Izašao na svetsku scenu 1303. godine kada je Vatikan odlučio da se udalji od anarhije u Rimu i odmori na mirnim pašnjacima Provanse. Iako su tu ostali samo 70 godina, njihova zaostavština se jasno može uočiti na ulicama Avignona. Reka Rona prolazi kroz grad, duž nje je i gradski park smešten. Grad je izrastao u obliku mreže oko papinog dvorca. Stacioniran u samom srcu Avignona, Papin dvorac je najveća gotička palata u Evropi. Papin dom sa svojim svečanim prostorijama, kapelama i privatnim papskim odajama, postao je simbol snage hrišćanskog sveta u XIV veku. To je spektakularno mesto, čitav kompleks je ogroman i pokazuje bogatstvo i moć koje su papa i Vatikan uživali u tom trenutku. Na začelju palate je park sa pogledom na Ronu i okolna sela. Avignon je i studentski grad, domaćin festivala ulične zabave, pozorišta i muzike, polazna tačka za istraživanje Provanse.

St-Remy-de-Provence

Saint-Remy je prilično mali grad na jugu Francuske, često se smatra centrom Provanse. Centar grada je ispunjen zbrkanim uličicama koje subotama ujutru bivaju pretvorene u jednu veliku pijacu. U Saint-Remy-ju je rođen Nostradamus, autor iz XVI veka poznat po svojim proročanstvima. Brat Vincenta van Gogha i sam slikar su boravili u psihijatrijskom centru u gradu. Pored manastira, grad odlikuje istorijski centar i rimsko mesto, Glanum. Mnogo je restorana i kafića, kao i zanimljivih radnjica.

Saint-Remy je možda i najpoznatije selo u regionu, nalazi se južno od Avignona, severno od alpskog venca planina. Selo ima oko 10000 stanovnika. Dok je boravio u azilu, u seoskom manastiru, Van Gog je naslikao svoje najpoznatije delo-The Starry Night.

Marseille

Marselj, lučki grad od 600. godine p.n.e, mediteranska metropola, sa više od 850 000 stanovnika, u njemu obitava 100 000 stranaca iz Alžira, Italije, Maroka, Tunisa, Turske i drugih zemalja. Multikulturalni grad, najstariji i najveći lučki grad, posle Pariza je i najgušće naseljeni grad u Francuskoj. Za razliku od Pariza, širenje predgrađa je minimalno.

Luka Marselj je najveći grad Provanse, drugi po veličini grad u Francuskoj. Zastrašujući u nekim svojim delovima kombinacija je različitosti, beskrajno šarmantan i moderan. Marselj ima mnogo toga da ponudi! Odlazak na područje Vieux Port je uvek korisno, tu ćete pronaći pijačne tezge ispunjene provansalskim proizvodima, uličice slične marokanskim sukovima i viševekovnu riblju pijacu. U Vieux Port’s Le Panier su ulice sa autentičnim prodavnicama. Tu su i pešačke ulice sa šoping centrima – Rue St-Feereol. Zaustavite se negde i isprobajte ljubavni kotlić sa ribljim paprikašem (sadrži razne vrste ribe, školjki i povrća sa ukusom različitog bilja, začina poput belog luka, pomorandži, bosiljka, lovora, komorača i šafrana). Marselj je često opisuje kao prolaz ka Provansi…

Grasse

I na posletku, nimalo manje značajana varošica, Grasse, svetska prestonica parfema. Nalazi se na jugu, na samo 15 km udaljen od grada jahti, peščanih plaža i luksuznih prodavnica Kana. U pravcu istoka je Nica. U unutrašnjosti Grassa, na nultoj udaljenosti su šume i brda, kanjoni i reke Beyonda. Grasse je popularna turistička destinacija već nekoliko vekova, sa mirisom cveća i čistim vazduhom. Nadmorska visina grada je 300-400 m, a okolna brda stvaraju svežiju klimu u odnosu na priobalje. Stari grad („vieille ville“) je veliki, zaista star i zanimljiv. Zakrivljene ulice i dalje lelujaju između XVII i XVIII veka, u njima se čuje eho drevnih koraka, prolazeći zaobljenim tunelima ponekada se otvaraju velikim trgovima. Glavni trg je Place aux Aires sa fontanom. Donedavno (2004) ovo mesto je bilo dnevna pijaca cveća i regionalne hrane, danas je nažalost nema. Okolne prodavnice, pak rade još uvek. Negde dole u starom selu nalazi se Place du Petit Puy i  Notre Dame du Puy katedrala i njena ogromna sat kula iz XVIII veka.

Francuska parfemska industrija je započela u Grasu u XVI veku kao nastavak svetske parfemske industrije. Grad je tokom XIII veka bio centar kože i sunčanja. Kada su parfimisane rukavice postale moderne, grad im je pružio ruku, a kada je posao sa kožom propadao, parfemi su zagospodarili. Gras je idealan zbog Sunca i mikro klime koja je omogućila rast najfinijeg i retkog cveća u Francuskoj. Do XVII veka, apotekari i parfimeri su se ovde naselili, a 1729. parfimeri su objavili svoje zvanične zakone. Industrijska strana parfemskog poslovanja se nalazi u prirodi i selima u okolini Grasa. Parfemska industrija se sve više oslanja na hemijske procese nego na cveće, međutim, retki i dalje opstaju i imaju svoje verne kupce. Neke od starih fabrika, sada napuštene, mogu se videti duž južne granice grada, prepoznatljive po visokim dimnjacima svojih destilerija. Javna strana parfemskog posla se može videti kroz posete glavnih “parfimerija”-Fragonard, Galimard, Molinard. Posete su slobodne, prikazuju proces izrade parfema, uključuju svoje male muzeje, završavaju se u prodajnim sobama. Brošure i cenovnici u parfimerijama su uvek dostupni.

Kada otići u obilazak Provanse?

Ako želite da Provansu vidite u njenom pravom ruhu, onda kada polja lavande procvetaju, u zavisnosti od oblasti i vremenskih prilika, najbolje je da je posetite u periodu od sredine juna do sredine avgusta.

Lavanda se bere od jula do avgusta, svojim finim i pomalo voćnim mirisom jedinstvena je. Pšenična polja i polja lavande se nalaze u istim oblastima. Pšenica sazreva pre sezone lavande, pa se polja lavande često graniče sa zlatnim trakama žitarica. Oblasti divlje lavande su duž Plateau de Calern, severno od Grasa. Usred kamenjara i oblasti divljeg cveća, istočno od teleskopa su obronci pokriveni divljom lavandom.

Kada sirovine inspirišu umetnost, i kada umetnost zauzvrat daje značenje materijalima… Putovanje kroz Provansu je putovanje čula.