Ruska bajka – Sankt Peterburg

Sankt Peterburg, Petrovgrad, starijim generacijama poznatiji i kao Lenjingrad, a u Rusiji jednostavno Piter. Ovaj velelepni grad osnovao je 1703. godine ruski car Petar Veliki na ušću reke Neve u Baltičko more odnosno Finski zaliv. Samo devet godina kasnije, Sankt Peterburg je postao prestonica Rusije i na tom mestu se zadržao do Oktobarske revolucije  1918. kada je centar vraćen u Moskvu. Nakon Lenjinove smrti ime grada je promenjeno u Lenjingrad i taj naziv se zadržao sve do 1991. godine kada mu je vraćen stari, prvobitni naziv koji nosi i danas. Predstavlja sedište carske Rusije, smešten je na specifičnom mestu, na 42 kanala, a danas broji gotovo 4,5 miliona stanovnika. Ovaj najseverniji milionski grad na svetu, ujedno je i mesto gde su živeli čuveni književnici poput Aleksandra Puškina, Fjodora Dostojevskog i Lava Tolstoja. Hodajući ulicama stičete utisak prolaska kroz brojne etape ruske istorije, kulture i umetnosti.

Grad je doživeo najveći procvat za vreme ruske carice Katerine II Velike, za čije je vladavine 1764. godine začeta kolekcija muzeja Ermitaž,  kao i izgrađena statua Bronzanog konjanika (osnivaču Petru Velikom), jednog od najpoznatijih simbola grada. Centralno gradsko jezgro danas je pod zaštitom svetske baštine Unesko. Bez sumnje, ovo je jedan od najlepših svetskih gradova kao i sedište brojnih muzeja i znamenitosti koje će vas gde god se nalazili ostavljati bez daha. Njegovi brojni kanali i veličanstveni mostovi potpuno opravdavaju epitet  Venecije Severa.

Teško je odrediti odakle početi sa upoznavanjem Pitera i njegove istorije. Šetajući Nevskim prospektom, centralnim bulevarom naići ćete na brojne uske uličice koje ga seku, a koje će vas mamiti da bacite pogled jer se u gotovo svakoj nalazi poneka značajna  crkva ili muzej koje vredi posetiti. Prospekt je ujedno najživlji deo grada, prepun restorana, kafića, suvenirnica, poslastičarnica i popularnih prodavnica odeće. Ukoliko ste, pak ograničeni vremenom skoncentrišite se na centralna gradska obeležja kojih je pregršt.

Upoznavanje centralnog gradskog jezgra, započnite Isakijevskim saborom, trećom najvećom pravoslavnom  crkvom na svetu sa čijeg vrha se pruža spektakularan pogled na ovaj božanstveni grad. Cena ulaznice u samu crkvu je 250 rubalja, dok se penjanje na kupolu, odnosno vidikovac naplaćuje dodatnih 150 rubalja. Ovo je jedinstven način da uživate u pogledu na Nevu, mostove, centralnu  Dvorcovskaju plošad  i Petropavlovsku tvrđavu.

Na putu ka ovom zdanju, šetajući bulevarom, naići ćete i na Kazanjski sabor, manje zanimljivu turistima, ali naizgled jednako impresivnu, prepoznatljivu po  kolonadama nalik onim u Vatikanu. Poznata je i  po tome što se u njoj nalazi grobnica komandanta  Mihajla Kutuzova koji je ovde sahranjen 1813. godine.

Nadomak katedrale nalazi se jedan od najlepših i najpoznatijih simbola grada, posebno sa grafika ili razglednica, čuveni Bankovski most, poznat po tome što je jedan od nekolicine  lančanih  koji su opstali nakon rata. Specifičan je po tome što se lanci koji most održavaju nalaze u čeljustima grifona (mitoloških bića – krilatih lavova). Most je izgrađen 1826. iznad čuvenog Katarininog kanala, jednog od mnogobrojnih u Sankt Peterburgu. Prelepi pejzaž, posebno pri zalasku sunca navešće vas  da se iznova vraćate na ovo mesto i uživate u lepotama čudesnog grada. Nedaleko u daljini pogled će vam zasigurno zastati na jednoj od najlepših građevina Severne Venecije, poznatoj crkvi Spasa na krvi, građenoj u prepoznatljivom ruskom stilu i u mnogo čemu arhitektonski sličnoj onoj Vasilija Blaženog na Crvenom trgu u Moskvi. Građena je u periodu od 1883 do 1907. godine, na mestu gde je 1881. ubijen Car Aleksandar II. Sama crkva specifična je po tome što njen enterijer čini preko 7000 mozaika, i time predstavlja najdekorisaniju građevinu tog tipa u Rusiji. Ulaz u crkvu se takođe naplaćuje po ceni od 250 rubalja, što je otprilike 3.5 eura.

Ne propustite da posetite drugu stranu obale, gde se prostire čuvena Petropavlovska tvrđava, sa istoimenom crkvom  gde je sahranjena cela carska dinastija Romanov, uključujući i Katarinu Veliku, Petra Velikog, kao i poslednjeg ubijenog  cara Nikolaja II, njegovu suprugu Aleksandru i potomke. Cena ulaznice u ovo zdanje od neprocenjivog značaja za rusku istoriju je 330 rubalja (oko 5 eura). Poseta ovom gradu bez njegovog obilaska ne bi bila kompletna.

Dobar deo dana izdvojite  za posetu  jednom  od najpoznatijih muzeja sveta, čuvenom Ermitažu (Državni Ermitaž). Ovo je ujedno najveći i najpoznatiji muzej Rusije. Kompleks obuhvata šest zgrada, od kojih je najupečatljiviji svakako Zimski dvorac, nekada rezidencija ruskih careva. Sadrži kolekciju umetničkih dela carice Katarine II Velike koja je 1852. godine otvorena za posetioce. Muzej je smešten na Dvorcovskoj plošadi (trgu) na čijem se centru nalazi Aleksandrov stub visok 25m , posvećen imperatoru Aleksandru I, kojeg meštani smatraju najlepšim na svetu. Iz kog kod dela grada se budete  približavali trgu, nesumnjivo ćete ostati nemi pred jednim od najlepših graditeljskih prizora na planeti. Muzej danas obuhvata tri milona umetnina ukljućujući 15000 slika, 12000 skulptura, 600000 grafika i mnogih drugih dela od kamenog do savremenog doba. Enterijer dvorca,  fascinantne odaje i saloni  oslikavaju moć Ruske imperije i predstavljaju gotovo najveće bogatstvo koje možete videti u jednoj svetskoj palati. Kolekcija umetničkih dela nije zanemarljiva, ali svakako manje atraktivna u odnosu na pariski Luvr, londonsku Nacionalnu galeriju ili njujorški Metropoliten.  Cena ulaznice je 600 rubalja (8.5 eura).

Poseta Peterburgu ne bi bila kompletna bez krstarenja brodom rekom Nevom i njenim kanalima, u pratnji vodiča na ruskom ili engleskom jeziku. Ovo je najbolji način da doživite srce grada sa vode i bacite pogled na najlepše mostove i građevine. Cena karte je takođe 600 rubalja (8.5 eura).

Za ljubitelje umetnosti, jednako značajna je i poseta Ruskom muzeju smeštenom na Muzejskom trgu u jednoj od ulica koje seku Nevski prospekt. Muzej sadrži kolekciju od 400 000 umetničkih dela ( slika, skulptura, grafika..). Ovo zdanje otvoreno je 1898. i danas predstavlja jednu od najvećih kolekcija nacionalne umetnosti u zemlji.

Ako ste u prilici da duže boravite u ovom gradu, obavezno odvojite vreme za posetu Peterhofu i Carskom selu (Puškinu). Ove veličanstvene palate smeštene su izvan grada i do njih možete doći lokalnim mini busevima ili redovnim autobuskim linijama. Podrazumeva se da razgledanje odvojite gotovo čitav dan.

Palata Peterhof, rezidencija Petra Velikog ujedno i biser ovog grada, nalazi se na obali finskog zaliva, 20 km od Sankt Petereburga. Do dvorca možete doći i brodom ,što ume da bude vrlo nezgodno usled jakog vetra i talasa. Palata je poznata po velikom broju  neverovatnih fontana, od kojih je najpoznatija velika kaskadna fontana sa skulpturom Samsona. Palata je služila kao carska rezidencija do Oktobarske revolucije 1918. godine kada je proglašena muzejom. Tokom  bombardovanja u  Drugom svetskom ratu potpuno je uništena , da bi 1945. Donji park bio ponovo otvoren, a skulptura Samsona rekonstruisana 1947. Pred prizorom velelepnih fontana i Donjeg parka poželećete da vreme stane kako bi iznova uživali u spektakularnom prizoru. Cena ulaznice je 500 rubalja (7 eura).

Ništa manje značajna od palate Petra Velikog je poseta Carskom selu. Ova barokna, bogato ukrašena  palata smeštena u Petrovgradskom okrugu 25km od grada,  bila je letnja rezidencija ruskih imperatora. Dvorac je  izgrađen kao poklon Petra Velikog njegovoj supuzi Katarini I u čast rođenja kćerke, da bi postao carska rezidencija za vreme vladavine Jelisavete Petrovne. Carsko selo je ipak u potpunosti zablistalo 1717. kao letnja rezidencija  Katarine Velike koja je ovde napravila čuveni Engleski park i Aleksandrovski dvorac. Ujedno, za vreme njene   vladavine srušena je prvobitna palata i ova koju danas imamo priliku da posetimo je četvrta izgrađena na tom mestu, po nacrtu čuvenog arhitekte Rastrelija.  Maestralna Katarinina palata sadrži brojne prostorije ukrašene velikim brojem umetničkih dela i draguljima.  Nadomak palate nalazi se Carski Licej, gde je od 1811. studirao Aleksandar Puškin pa je u sovjetskoj eri kompleks postao poznat pod nazivom Puškin.  Za vreme Drugog svetskog rata, najveći deo bogatstva Carskog sela je otet i prenet u Nemačku od strane okupatora, uključujuči i čuvenu ćilibarsku sobu iz Katarininog dvorca.  

Jedan od najlepših svetskih gradova sadrži i velelepni metro, najdublji na svetu čije stanice su ukrašene poput pozorišnih enterijera, raskošniji čak i od čuvenog moskovskog. Atmosfera na ulicama je  posebno živopisna  za vreme čuvenih Belih noći ( noći gotovo da nema i dan traje čitava 24 časa), krajem juna  po kojima su poznate  i skandinavske metropole, ali su u ovom ruskom gradu naročito interesantne, posebno za vreme spektakularnog otvaranja mostova praćenog vatrometom koje tokom “noći” svi željno iščekuju da vide. S razlogom ovu metropolu posećuju turisti iz čitavog sveta, što je i doprinelo njegovom kosmopolitskom duhu.

Pregršt je razloga da posetite Sankt Peterburg. Ukoliko ste ljubitelji ruske istorije i kulturne baštine, ovo  mesto je riznica bogatstva i raskoši zlatnog doba Ruskog carstva. I pored  neprijatne klime i izuzetno niskih temperatura čak i tokom letnjih meseci kada maksimalna dnevna dostiže svega 22 stepena, ovaj neverovatni grad ostaće vaša nepresušna inspiracija i doživljaj od neprocenjive vrednosti.