Šta prvo obiđete u nekoj zemlji koju posećujete prvi put?

Da li  ste se u stvari ikada zapitali, šta je to zbog čega prvenstveno putujemo? Šta obavezno obiđemo u nekoj zemlji gde smo se našli po prvi put?

Pretpostavljam da ovde možemo očekivati najraznovrsnije odgovore, od šoping centara do verskih objekata. Neki putuju radi učenja, neki radi zadovoljstva, neki zbog oboje ili zbog više različitih stvari.

Lični primer i iskustvo

Kao ljubitelj putovanja i istraživanja novih mesta i sticanja novih iskustava, u različitim životnim dobima sam prvo obilazila različita mesta. Kao student sam obilazila knjižare i biblioteke, univerzitetski kompleks – obavezno, u onim gradovima gde se univerzitet nalazi. Tragala sam za određenim knjigama i nastavnim materijalom koji mi je onda bio potreban, a ujedno kupovala one lepe knjige-vodiče sa puno ilustracija. U to vreme foto-tehnika nije bila ni približno razvijena kao danas, pa su mi te knjige, razglednice i mape veoma mnogo značile, a neke i dan-danas čuvam. I sada u biblioteci imam knjižicu „Evropa za vas“, iz vremena kada se nije lako putovalo po Evropi, sa nizom zanimljivih i praktičnih informacija o raznim evropskim zemljama. U međuvremenu sam završila fakultet, pa sam fokus preusmerila sa knjiga na garderobu, tj. lične stvari i kozmetiku. Tako sam otkrila da Čehoslovačka – u to vreme, Poljska i Grčka imaju odličnu kozmetiku. Daljim razvojem događaja, Grčka je ostala sama na pijedestalu kozmetike, ali i garderobe, koja je kod njih uvek bila u trendu, a povoljnih cena.

Razvoj događaja

Kako su godine prolazile, a ja i dalje putovala, shvatila sam da onog momenta kada se spakujem u hotel, tj. dobijem ključ od svoje sobe, prvo obiđem čekaonicu hotela, gde tražim mape i informacije o zanimljivim turama po gradu u kome se hotel nalazi. Posle toga po mapi ili po usmenim instrukcijama obilazim glavnu ulicu, bilo da je u pešačkoj zoni ili ne. Naravno da u svakom gradu ima nešto specijalno i specifično zanimljivo baš za taj grad, pa i to takođe obiđem.

Ako je radni dan, volim da odem do pijace. Mada ovo možda deluje čudno, pijaca je jedan od najboljih pokazatelja razvijenost građanskog društva. Zašto ovako mislim – tamo gde gradovi nisu dovoljno razvijeni, pijaca se organizuje samo biranim danima, ili jednom ili nekoliko puta mesečno kada pristignu karavani/konvoji sa robom. U gradovima pijace su uobičajene zelene tržnice, ili pijace raznovrsnom robom, što je naročito uočljivo u orijentalnim, muslimanskim državama.

Primera radi, u Istanbulu svako predgrađe ima svoju zelenu tržnicu, plus čuvene pijace raznovrsne robe, koje imaju čitave kvartove namenjene jednoj specifičnoj vrsti robe. Tu ljubitelji hrane mogu da biraju sveže meso i ribu, oni koji drže kućne ljubimce mogu da biraju između hrčaka, papagaja i ostalih slatkih životinjica i ptica. Naravno, obavezna je pijaca cveća, pa začinski deo, prodavnica kafe (jedna jedina!), ali zato kiosci i prodavnice sa čajem, lekovitim biljem i začinima se šarene na sve strane. U ovakvim dobro snabdevenim pijacama u prehrambenom delu su i restorani koji se snabdevaju direktno sa pijace i rade dokle radi i pijaca, a u nekim slučajevima – recimo u Atini – pijačni restoran sa čuvenim škembićima sa limunom i ovčijim kiselim mlekom radi celu noć. Sem što je hrana apsolutno po domaćem receptu i u skladu sa lokalnim ukusom, cene su jako povoljne, a jelo se kuva pred vašim očima.

Za one dubljeg džepa u drugom delu pijace, prodaje se razna druga roba, slatkiši orijentalnog tipa, već gotovi, mirisni i spremni za pojesti, parfemi, lekovita i mirisna ulja i ekstrakti, odeća, obuća, uključujući da vam cipele naprave po meri, u skladu sa katalogom (ovo je obično foto-album ranije urađenih modela), a u bogatim gradovima – zlatarski suk.

Ovaj deo deluje kao da ste ušli u bajku. Prvo vam se zavrti u glavi od blještanja zlata, srebra i poludragog i dragog kamenja, onda vam prodavci hvale robu u smislu karataže plemenitih metala, kombinacije sa dragim kamenjem i izrade (filigran, specijalni rad, preplet na ovaj ili onaj način, broširanje metalnih pločica, gravura…) Izmorena šetnjom i obilaskom raznih tezgi i radnji, sedam u kafedžinicu i naručujem čuveni „alma čaj“ – čaj od jabuke, koji se tada najviše pio u Istanbulu i uživam u ukusu čaja i ratluka. Inače ratluka koji obožavam ima raznih vrsta (voćni, od nane, ruže, vanile, čokolade, sa smokvama, bademima, kikirikijem, pistaćima, kokosom…jedino nisam probala ratluk od banane, ali ne bih da se zakunem da ga ne bih našla, ako bih ga samo dovoljno dugo tražila). Naravno, posle ovakve „terapije“ vraćam se na pijacu, namenski obilazeći one delove u kojima imam nameru da kupim neke potrebne stvarčice i suvenire za one kojima se vraćam kući.

Ako putujete u društvu

U društvu je sve uvek lakše, mada nekada nije lako udovoljiti svačijoj želji. Ako ste roditelj, u društvu svoje ili dece koju vodite na put, zabavno je otići na obilazak grada turističkim vozićem ili autobusom. Naročito su popularne „Hop-on, hop-off“ ture, jer tokom istih možete sići na nekoj stanici turističkog autobusa, obići znamenitosti po volji, a kasnije kada vi to odredite, vratite se nazad u autobus i razgledate/obilazite ostala ponuđena mesta na trasi.

Za one koji putuju sa decom predškolskog ili školskog uzrasta, postoje određena mesta kao stvorena za decu – veliki luna parkovi koji po sadržaju i prostoru koji pokrivaju predstavljaju mini-gradove zabave za velike i male. Oni bolji su opremljeni i nekakvim restoranima tipa McDonalds ili sličnima, mada drugačijeg naziva, a zabave koje nude su raznovrsne i pre svega, maksimalno bezbedne. Možete se voziti kanuom malog Hijavate niz veštački vodopad (naravno, bićete mokri), zatim raznim vozilima i vozićima, uključujući one koji voze kroz „Šumu iznenađenja“ ili „Kuću strave“, dok vam ne dosadi. Oni koji i kao odrasli veruju u bajke, mogu umesto toga obići neki dvorac ili zamak, ili tvrđavu za koju je vezana neka zanimljiva priča.

Neke od monumentalnih građevina su uključene u fakultativne obilaske, ali nisu uvek sve. I u Beogradu postoji obilazak građanskih kuća i stanova visoke arhitektonske, istorijske i dizajnerske vrednosti, koji još uvek nisu u stalnoj ponudi obilazaka Turističke organizacije Beograd, na primer. Za ovakvu vrstu obilazaka najbolje je pronaći preporuku na Internetu.

Šta god da odlučite da bude prvo što ćete obići u nekoj zemlji koju posećujete prvi put, ne zaboravite dobro raspoloženje i fotoaparat/kameru kojom sve neobične stvari možete ovekovečiti i podeliti sa svojim prijateljima po povratku.