Jug Italije – gastronomski raj

Jug Italije je našim turistima prilično nepoznat. Ukoliko planirate putovanje u Italiju, tačnije na njen jug, ili vas moja iskustva i utisci na to inspirišu, idealno vreme za obilazak juga Italije jesu proleće i leto. Očaraće vas savršena kombinacija Sunca i mora, boja, mirisa, i nezaboravni ukusi odlične hrane i vina. Sve ono po čemu je italijanska kuhinja poznata, a zašto je baš jug Italije okarakterisan kao gastronomski raj. Upoznati kuhinju juga ove divne zemlje – prava je sreća!

Gastro putovanje koje sledi pomoći će vam da se snađete među mnogobrojnim kulinarskim đakonijama i pićima juga Italije – najviše Kampanije, Pulje (Apulije) i Sicilije, ali i Kalabrije i Bazilikate, kao i Molizea i Abruca koji su geografski više centralni deo ove zemlje.

Kuhinja juga Italije i zašto je fantastična?

Važno je znati da su se na ovom podneblju kroz istoriju preklapale razne civilizacije što mu je dalo izvanrednost u mnogo čemu. Uticaji Feničana, Grka, Rimljana, Kartaginjana, Vandala, Ostrogota, Normana, Arapa, Španaca, Jevreja iznedrili su i specifičnu gastronomsku kulturu u okviru koje je prisutan kult hrane.

Italijani na jugu mnogo drže do svoje kuhinje i smatraju je neodoljivim i neodvojivim  delom identiteta. Značenje hrane je čvrsto utemeljeno – ovde se živi da bi se jelo što prevazilazi puku nutricionističku ulogu i postaje estetika, uživanje, ponos i zanimanje, predmet rasprava. Porodična okupljanja uz obrok su svetinja, a obroci dugotrajni. Jede se u određeno vreme, čak i ako niste gladni. Čitav dnevni raspored se vrti oko ručka i večere.

Poznata floskula ‘Dolve Vita’ delimično se objašnjava i ovom slasnom kuhinjom, koja, pak ima i pojedinačne lokalne ‘cucine’ (napoletana, pugliese, siciliana). One nisu isto što i klasična italijanska kuhinja i ne podrazumevaju ono što mi obično mislimo, pogotovo kada mislimo o Rimu. Njihovi autentični specijaliteti u kojima može da se uživa u raznim dimenzijama daleko su bolji od uobičajenih spaghetta Bolognese i pice na parče sa, ne daj Bože, kečapom!

Kuhinja juga Italije pruža hranu za čist hedonizam. I po pravilu: što južnije to je sve ukusinije.

Istinsko je zadovoljstvo u ovom raju za gurmane gledati sa koliko ljubavi Italijani pripremaju jela, kako pevaju testu dok narasta, strasno stavljaju mocarelu na picu ili cepkaju tek ubrani začin.

Za putovanja Italija je raj podjenako kao i za stomak. S obzirom na to da raste povrće i voće izvanrednog kvaliteta, pri pripremanju italijanskih specijaliteta nedozvoljava se njihovo maskiranje nekim drugim ukusima. Tačnije, potencira se jednostavnost osnovnih. Koristi se, ne mnogo, jednostavnih, svežih sastojaka, a rezultat su jedinstveni ukusi.

Italijani sa juga diče se ovakvom ‘cucinom poverom’ (sirotinjskom kuhinjom). Mnogo se upotrebljava riba, a školjke i plodovi mora često kombinuju sa testeninama i picama. Hrana upečatljivo miriše zahvaljujući začinima poput bosiljka, origana i citrusa. I, uvek se koristi ekstra devičansko maslinovo ulje! U svemu tome leži tajna italijanske kuhinje sa juga.

Karakteristične namirnice Juga Italije

Zemljište ovog kraja ’ukraj’ Vezuva i Etne, bogato je vulkanskim mineralima, a u kombinaciji sa suncem, daje sočne plodove neverovatno punog ukusa – agrumi, paradajz, patlidžan, nar, smokve… Mamiće vas da ih jedete i sveže.

Miris limuna, mandarina i pomorandži, opojno se širi na sve strane. Može se reći da je limun doveden do kulta obožavanja. Gaji se u celoj južnoj Italiji i prodaje na svakom koraku.  Autohtoni Limone di Sorrento/Ovale di Sorrento, često ružnjikav i grbav, visoko je cenjen i zaštićen oznakom geografskog porekla. No, vrlo je ukusan i manje kiseo od ’običnog’ pa se 60 odsto njegove proizvodnje čuva za čuveni liker Limoncello.

Spazićete i specijalnu sortu limuna veličine omanje dinje koji se kaskadno gaji duž amalfitanske obale. Nemojte se začuditi kada na mestima gde se prodaje vidite natpise: „Ne diraj“, upućene turistima, jer očarani njegovim izgledom i veličinom, često žele da ga dodirnu. Najboljom užinom na jugu Italije, ipak se smatraju nar i smokve.

U Pulji suše spojene polovine smokvi koje kasnije koriste za pripremu poslastice fichi cucchiati (pečeni badem se stavlja u sušenu smokvu zajedno sa malo limunovog soka i komorača, sve se kratko ispeče a zatim čuva u tegli zajedno sa nekoliko listova suvog lovora).

Crveni paradajz obogaćuje većinu lokalnih jela, a paradajz pelat neizostavni je sastojak sosa za paste.  Na ceni je San Marzano pelat koji se proizvodi u Kampaniji. Od njega se prave i specijalitet San Marzano – sladoled od paradajza, i kolač Babà sa paradajz kremom.

Nepregledni maslinjaci na crvenoj zemlji, zaštitni su znak Pulje. Ovde se masline beru ručno, a maslinovo ulje vrlo je kvalitetno. Radoznali mogu da krenu i ‘putevima maslinovog ulja’ – ‘Strade dell’ olio’, da se upoznate sa starim načinima proizvodnje.

Sirevi, sirevi, sirevi… Osnova italijanske kuhinje

Sirevi su posebna priča. Ovde Italijani ‘u dušu znaju’ bar petnaest vrsta sireva.

Mozzarella

Naravno da je prva na listi klasična mocarela (mozzarella).

Osim klasične mocarele, postoji i zaštićena vrsta mocarele sa oznakom geografskog porekla –  Mozzarella di bufala Campana, koja se priprema od bivoljeg mleka i prava je poslastica – specifične konzistencije i aromatičnog, pomalo slatkog, mošus ukusa. U mocareli treba uživati bez velikih kuvarskih intervencija.

Razlika u odnosu na običnu mocarelu je što je di bufala više mlečna i nežna. Često ćete je naći u Insalati Caprese, okruženu kriškama zrelog paradajza, listićima bosiljka i začinjenu ekstra devičanskim maslinovim uljem.

Burrata

Obavezno se mora pomenuti i sveži, najčešće kravlji, sir burrata, neutralnog ukusa, ali mekši i masniji od mocarele. U obliku je loptice sa spoljašnjom opnom od mocarele i kremaste unutrašnjosti.

Očaraće vas trenutak kada se kuglica raseče i iz nje krene da se razliva mlečni krem. Burrata, inače, znači ‘puterasto ili sa maslacem’, a najlepša je poslužena uz grilovano povrće i domaći prepečeni hleb sa tipičnim maslinovim uljem i belim lukom (crostini).

Provolone, ricotta, pampanella i stracciatella

Možete, takođe, probati i provolone, ricottu, kao i za Pulju karakteristične – ovčji pecorino, pampanellu (kravlji ili mešoviti sir umotan u smokvin list što mu daje slatkast ukus) i stracciatellu (ne sladoled već mekani, kremasti sir koji se dobija kada se veliki broj tankih ‘stracci’ potopi u svež krem/kajmak).

Slana italijanska jela koja morate probati

Prvi tanjir (primo piatto) – predjelo

Pizza

U Napulju obavezno poručite picu (pizza) jer je tu postojbina ovog čuvenog jela, jednog od kulinarskih simbola južne Italije. Pravljenje pizze napoletane je regulisano zakonom 2004. godine. Propisan je standard – pica mora da bude prečnika 35cm, ivice 1,5cm širine i 3 cm debljine i da se peče u kamenoj pećnici na temperaturi od 250 Celzijusa.

Prva pizza Margherita ’kreirana’ je krajem 19. veka u čast istoimene italijanske kraljice koja je došla u posetu Napulju. Sastojci koji su korišćeni simbolizovali su boje italijanske zastave – svež zeleni bosiljak, bela mocarela od bivoljeg mleka (današnja Mozzarella di bufala Campana) i crveni paradajz. Napolitanska pica je prilično debela za italijanski standard. Ako bi da se počastite još nekom jednostavnom, uzmite Marinaru (paradajz pelat, beli luk, maslinovo ulje, origano). Želeći nešto neobičnije, probajte Tronchetto pizzu (izdužena, specijalno uvijena i punjena pršutom, mocarelom, rukolom, pelatom, čerijem).

Ako se zadesite na ostrvu Kapriju za Božić, poručite pizzu escarole (sa prokeljom). Sicilijanska pica je sfincione (od izuzetno mekanog i debelog testa posuta crnim lukom, paradajz pelatom, sardelama, kačkavaljem, prezlama i, ponekad, artičokama).

Pasta – vrste italijanske paste

Proizvođača paste ima raznih ali kažu da je najbolja iz Granjana, malog gradića južno od Pompeje u Kampaniji. U ovoj prestonici tradicionalne paste u Italiji ona se priprema već više od 500 godina a od 2013. godine je zaštićena oznakom geografskog porekla pod imenom ‘Gragnano pasta’.  Ima je u brojnim oblicima i veličinama pa morate biti dobar poznavalac da biste znali šta birate iz jelovnika. Ali, sigurno nećete pogrešiti šta god da izaberete. Može biti kratka, dugačka, specijalnih oblika, od celog zrna pšenice…

Pastificio Di Martino npr. proizvodi 44 vrste paste. Neke od karakterističnih oblika su i scialatielli (ravni špageti iz Napullja), linguine (tip paste sličan špagetama ali elipsastog preseka), mezzi canneroni rigati (kratka rebrasta pasta), pappardelle (neobična pasta, kao iscepan papir)… Sosevi su brojni i vrlo ukusni, ali ono što je najbitnije je da je testenina uvek savršeno kuvana – ‘al dente’ (poluživa).

U Bariju i Alberobelu možete videti none ispred svojih kuća kako na klupicama ručno prave pastu. Karakteristične za Pulju su orecchiette (školjkastog oblika a najčešće se služe sa prelivom od paradajza, rikotom, tartufima i prepečenim parčićima hleba). Tu probajte i maccheroni al forno (makarone pomešane sa lopticama od mesa, tvrdo kuvanim jajima i drugim sastojcima, prekrivene korama za pitu i zapečene).

U Napulju i okolini su ziti zajedno sa paccheri najpopularnije vrste paste pa probajte ziti al ragù (pastu valjkastog oblika, sa paradajzom i mlevenim mesom) ili paccheri con ricciola e melanzane (sa rikotom i patlidžanom). Spaghetti con pomodorini del Vesuvio (sa paradajzom sa Vezuva) nezaboravno su ukusne, a jednostavne za pripremu. Takva je i čuvena pasta a la Norma sa Sicilije (u kojoj harmonija bogatih ukusa potiče od prženog patlidžana, paradajza, rikote i bosiljka). Na Kapriju su dobro poznati ravioli alla Caprese (punjeni mešavinom sira).

Italijanska jela od testa koja nisu paste

U Kampaniji i Pulji probajte friselle – okrugli sušeni hleb, koji se dobija tako što se mali, tvrdi durum hleb iseče horizontalno i ponovo peče. Za služenje se priprema potapanjem u hladnu vodu a zatim se pospe svežim paradajzom, origanom i sa malo maslinovog ulja. Ako ste u Kampaniji tokom Vaskrsa ne propustite tortano (slanu veknu kružnog oblika, kao kuglof, punjenu sirom, salamom i pečenim paprikama).

Za Pulju su najtipičnije pancerotte, pravljene od testa za pizu, bazično punjene paradajz sosom, sirom i origanom i pržene u dubokom ulju. Za pojesti na ulici zgodna je focaccia (sprema se ili kao deblje testo sa ponekim paradajzom i maslinom ili kao duplo testo sa prilozima između).

U Pulji možete da se zanimate i sa domaćim grickalicama tarali. One su male, savijene kao đevrek, sa komoračem, biberom ili maslinama. Prave se od brašna, ulja i vina a prijaće vam uz pivo. Od varijacija hleba poznate su pucce (rustični hlepčići, slični našim zemičkama, sa ili bez crnih maslina) i hleb iz Altamure (zaštićen oznakom geografskog porekla, sa korom debljom od tri milimetra i u dva tradicionalna oblika – ‘u sckuanète’ (preklopljeni hleb) i ‘a cappidde de prèvete’ (kao ‘sveštenikova kapa’).

Još po nešto zanimljivo što možete probati

Na ostrvu Kapri ne propustite da probate melanzane a funghetto (patlidžan sa paradajzom i bosiljkom).

Parmigiana di melanzane (patlidžan, mocarela, parmezan, paradajz, bosiljak) je još bolja zbog dodatih sireva. Klasik sa Sicilije su arancine ili pomorandžice (pržene loptice od pirinča punjene sirom i/ili povrćem i/ili mesom). Morate probati i pržene cvetove tikvica punjene rikota sirom.

Drugi tanjir (secondo piatto) – glavno jelo

Italijanska jela od mesa

U Kampaniji nemojte propustiti Ragu alla Napoletannu (komadiće junećeg mesa dugo dinstane u paradjz sosu i zapečene mocarelom).

Još se sećam ovog sjajnog jela sa premekanim mesom koje služe u vrelom sosu punom mehurića za čije je spravljanje ’stradalo’, čini mi se, stotine svežih paradajza.

Ne propustite ni jedno od najproslavljenijih jela iz Napulja – Carne alla Genovese (govedina sa đenoveze sosom karakterističnog slatkog a, ipak, jakog ukusa koji potiče od obilja luka kuvanog satima).

Iako se sos nazivom vezuje za Đenovu, on se retko može naći van Napulja. Ako volite ćufte, probajte Polpette (zapečene juneće loptice dinstane u rerni sa paradajz sosom, parmezanom i peršunom) ili njihovu varijaciju Polpettoncini al forno al ragù (zapečene ćuftice punjene provolone sirom, sa ragu sosom).

Ukoliko ste pre za klasičnije meso, uzmite Bistecca alla pizzaiola (biftek sa paradajz pelatom i mocarelom). Ljubitelji pilećeg filea (pollo) neka ga probaju spremljenog na različite načine (u sosu od limuna i belog vina, u sosu od marsala vina, i naravno sa paradajzom, mocarelom, parmezanom i bosiljkom). Poznata je i tradicionalna napuljska Salsiccia (svinjska kobasica). Neobične kombinacije, pak, su Il sarchiapone di Atrani (zapečeni specijalitet iz okoline Napulja sa junećim mesom, bundevom i sirom). Na meniju ćete često naći zapečena jela u tradicionalnoj peći na drva koja će vam poslučiti u zemljanim posudama.

I u Pulji meso je vrlo zastupljeno. Preporučujem bombette (svinjske rolnice obmotane sirom ili slaninom i pečene na grilu), ossobuco al forno (dinstanu teleću kolenicu sa belim vinom i rikota sirom)  ili neki specijalitet od jagnjetine ili konjskog mesa.

Na Siciliji, koja nosi nadimak ‘Božija kuhinja’ a svako mesto ima svoj specijalitet, probajte caponatu (nalik na naš đuveč, u slatko-kiselom sosu i posutim bademima odozgo) ili spiedini alla Sicilianu (juneće rolnice koje su pržene u mešavini prezli, sira, pinjola i suvog grožđa).

Jela od morskih specijaliteta – morski favoriti juga Italije

Ako poželite da pojedete ribu ili morske plodove, jug Italije je sigurno pravo mesto za vas. Široku lepezu ribe, morskih plodova i jela koja se od njih pripremaju preferiraju i stanovnici i posetioci. More je prebogato brancinom, sardelom, tunom, oradom, sabljarkom, kao i sipama, škampima.

Na Kapriju su čuvene linguine alle vongole (sa školjkama u belom ili paradajz sosu)  i pasta sa morskim plodovima ili škampama. Ne propustite još jedno poznato jelo jedinstvenog ukusa koje vuče svoje korene iz najstarije lokalne tradicije na ovom ostrvu – acqua pazza ili ‘luda voda’ (jednostavna čorba napravljena od proprženog belog luka na ulju, obojena sa malo svežeg paradajza i u kojoj je kuvana riba (obično arbun i brancin).

U Napulju probajte paccheri di grangano alla pescatore (sa plodovima mora) ili u nekom od gradića na Obali Amalfi pastu amalfitanu (sa gamborima i lignjama). U Bariju naručite  tiellu (zapečenu rižu sa paradajzom i školjkama). Italijani jedu i morske ježeve pa ako želite da ih probate, u Pulji i na Siciliji uzmite spaghetti ai ricci. Karakteristične za Siciliju su i spaghetti alla Siracusana (sa inćunima, belim lukom, ljutom paprikom, sušenim paradajzom i velim vinom).

Neizostavni slatkiš – italijanski deserti za kraj

Italija je odavno poznata po dobrim slatkišima pa je nemoguće ne probati bar nekoliko. Sa juga Italije ne propustite napolitanski kolač babà koji se pravi prema najrigoroznijoj napolitanskoj tradiciji (biskvit u obliku pečurke najčešće preliven rumom ili limončelom).

Sladoledi i kolači na Kapriju i regiji Pulja

Ako idete na ostrvo Kapri, uživajte u suvoj Capresse torti (sa bademom i kakaom, bez brašna). Specifična je i torta di zucca e arancia (kolač od bundeve i pomorandže). Naravno, čest je sladoled od limuna (lemon gelato) a čula sam i za neobično poslužen gelato Brioche (kugla sladoleda od nutele se spakuje u običnu belu lepinju kao sendvič, uz dodatak šlaga) pa ako volite da eksperimentišete potražite ga.

Tokom Vaskrsa u Kampaniji okusite napolitansku pastieru (tart sa kuvanom pšenicom, jajima, rikotom i sokom od pomorandže).

U Pulji i na Siciliji osnova deserta su zaslađena rikota i bademi.

U Pulji probajte mostacciole (biskvit sa kakaom, kandiranim citrusima, badem pastom (neki vid marcipana) i komadićima badema), bocca di damu (male biskvite sa kremom i šećernim prelivom), slatke tarale sa šećerom ili spumoni (sladoled u slojevima različitih ukusa).

Gelato sa Sicilije i drugi sicilijanski kolači i deseti

Sicilija je zaslužna za najukusniji sladoled (gelato). Recept za gelato, verovatno najpoznatiji italijanski slatkiš, doneli su Arapi (mešanje voćnog sirupa sa vodom/ledom).

Sicilija je takođe, postojbina i izvrsnih canolla siciliana (prženih rolnica slatkog testa, ispunjenih zaslađenom rikotom u osnovnoj varijanti a mogu imati kao dodatak i kandirano voće, mrvljene pistaće ili rendanu čokoladu).

Svi oni koji su ih na Siciliji probali kažu da nema šanse da još negde budu tako dobre mada sam ih i u Kampaniji jela na par mesta i bile su prava ‘simfonija na tanjiru’. Preporučujem i cassatu sicilianu (mekani i vlažni kolač sa redovima rikote, koji je utopljen u liker i pokriven pastom od badema), pignolatu (šišarkicu – slatko testo preliveno medom i limunom) kao i keks od susama.

Raznovrsna ponuda italijanskih pića

Vina Južne Italije, pre svega

Južno-italijanske regije, bogate Suncem i morem, imaju odlična i međunarodno cenjena vina. Bez njih se ne može zamisliti kompletan obrok. U Kampaniji je dosta autohtonih sorti grožđa.

Pulja – poznata vina Napulja

Najpoznatija vina ove regije dolaze iz okoline Napulja: Taurasi, Fiano di Avellino, Greco di Tufo, Aglianico, Asprinio d’ Aversa, Lacrima Christi. Ovde se organizuju i vinske rute pa možete da doživite prirodu, tradiciju i ukuse Kampanije na sasvim drugačiji način.

Pulja je druga regija u Italiji po proizvodnji vina. Poznata kao ‘’podrum Italije’’, ona proizvodi vina koja su poznata od davnina, još od vremena antičke Grčke.

Iz severnog dela Pulje suva vina su uglavnom umerene jačine, impresivnog voćnog ukusa i raskošnog bukea. Crvena većinom potiču od lokalnih sorti: Uva di Troia ili Bombino Nero, a zastupljene su i sorte Montepulciano i Sangiovese.

Što se tiče belihvina , dominantna je sorta Verdeca, a od ostalih su zastupljene Bianco d’Alessano, Malvasia, Trebbiano i Bombino Bianco. Iz južnog dela oko Salenta, gusta crvena vina moćnog ukusa potiču od sorti Primitivo (čuveni – Primitivo di Manduria, mnogo puta nagrađivan), Negroamaro (vrlo raširena sorta koja se uzgaja gotovo isključivo u Pulji) i Malvasia Nera.

Sicilijanska vina

Sicilijanska vina odlikuje potpuno jedinstven karakter. Od njihovog velikog broja teško je izdvojiti najbolja. Za crvena vina sa Sicilije se može reći da su punog ukusa sa uglavnom visokim procentom alkohola i mineralnovoćnog karaktera.

Probajte neobično vino od donedavno zaboravljene sorte Nero d’Avola, karakteristične arome bibera. Kod belih su dominantne note tropskog voća, citrusa i začina. Od tih sorti ističe se Grillo, koja se nekada uglavnom koristila za dobijanje slatkog vina sa Sicilije – Marsale.

Bazilikata je najpoznatija po crvenoj sorti grožđa Aglianico, koja se uzgaja i u Kampaniji i potiče od grčkih doseljenika. Najpoznatije i najbolje vino nastalo od nje nosi naziv Aglianico del Vulture.

Limoncello

Podrazumeva se da ćete u Sorentu probati hladan limončelo (Limoncello di Sorrento) jer je ovaj gradić najpoznatiji po proizvodnji digestiva od kore limuna, vode, šećera i alkohola.

Inače, fabrike limončela postoje u celom regionu i poznate su nadaleko. Svaka kuća, takođe, ima svoj porodični recept za ovaj fantastičan liker. U prodavnicama ćete viđati i razne druge, neobičnih ukusa i živopisnih boja. Preporučujem da probate/kupite liker od dinje sa Kaprija – Crema di Melone (marka ‘I sapori di Capri’).

A zatim i Espresso kafa

Pored pice koja se ‘rodila’ u Napulju, Italijani tvrde da i espreso (espresso) potiče odatle.

Za mene je bilo idilično piti ga u tradicionalno vrelim šoljicama u bajkovitom Ravelu, sa pogledom na divnu amalfitansku obalu. Ako želite da se uz kafu i zasladite, probajte caffe affogato (espeso preko kugle sladoleda, koji je u Pulji često od badema).

Da se osvežite tu su kvalitetni sveže ceđeni sokovi od voća. U Sorentu i okolini će vas oduševiti štandovi neobičnog oblika (kao limun i sl.) u kojima se oni prodaju. Kada je baš vruće, spas može biti granita koja je originalno nastala na Siciliji (granita siciliana), ali se pravi i u ostalim regijama južne pa i ostatka Italije. To je ledeni dezert napravljen od šećera, vode i različitih dodataka zbog kojih mu ukus varira (nana, limun, kafa, jagoda, kivi, čokolada, mandarine…). Coffee granita sa kroasanom je tipičan sicilijanski doručak. Lemon granitu probajte kao aperitiv.

Autentični lokalni restorani koje morate posetiti

Regionalne specijalitete najbolje je probati u osterijama (osterie), malim jeftinim restoranima, i tratorijama (trattorie), manje formalnim od klasičnih, modernijih restorana a više od osterija. Oni se uglavnom odlikuju jednostavnim enterijerima, toplim bojama i prirodnim materijalima, prigušenim svetlom, opuštenošću.

Često prostor krasi vidljiva peć na drva u kojoj se odvija kompletna (pice) ili završna (zapečene paste i jela) priprema. Sa vrata se oseti miris savršeno skuvanog paradajz sosa. U ovom delu Italije restorani su jeftiniji nego npr. u Rimu pa možete bez brige uživati u ‘iću i piću’. Vodite računa da ne ostanete bez ručka jer rade dvokratno, najčešće od 12-15h i od 19-24h. Neretko ćete u restoranima u Kampaniji uživati u tradicionalnim napolitanskim pesmama (Munastero e Santa Kjara, Era de mađo, Io te voljo bene asaje,…).

Šta od gastro italijanskih užitaka poneti kao suvenir?

Čitajući prethodni tekst verovatno već imate ideju šta biste poneli kući sa ovog podneblja. Ipak, da rezimiramo… Kao prvo, limoncello – i za sebe i kao kultni poklon za svaku priliku. Naćićete ga u flašama raznih i neobičnih oblika. Uz to, mogu se kupiti i staklene ili kermaičke (oslikane) čašice za ovaj ili neki drugi liker.

Onda, burratu i mozzarellu di bufalu – ne morate se brinuti zbog kvarljivosti jer ih, ako putujete avionom, možete kupiti u prodavnici sira (Fattorie Garofalo) na aerodromu u Napulju (Naples Capodichino), specijalno upakovane u rashladno pakovanje i spremne za transport.

Ako neku od pasta neobičnih oblika niste kupili ranije, takođe je možete naći na aerodromu u Pasta store-u. Zatim, kvalitetno ekstra devičansko maslinovo ulje i neko od autentičnih vina. I na kraju, kupovina fantastičnih bombona (confetti agrumetti, confetti limone) koje su punjene prerađevinama od citrusa (kandiranim oblikom ili likerom) ili biskvita sa istim sastojcima, koji će bar malo produžiti slatki doživljaj ovog putovanja kada se vratite.

I pored svih prirodnih i stvorenih lepota južne Italije zbog koje odlazimo na putovanja u Italiju, gastronomija sama može biti i više nego dovoljan razlog da je posetite. Raj u ovom kutku planete bi se mogao definisati i kao fantastičan obrok na terasi tradicionalnog italijanskog restorana sa pogledom na more, uz kvalitetno lokalno vino i, naravno Limoncello, slušajući prelepe napolitanske pesme. Sigurno ćete doživeti potpuno hedonističko iskustvo i zadovoljiti sva čula.