Koloseum u Rimu - zanimljivosti o rimskom Koloseumu

Koloseum u Rimu - zanimljivosti o najvećem amfiteatru na svetu

Svet putovanja
Autor: Mateja Panović

Koloseum u RImu je jedinstven dokaz ljudske genijalnosti, jedna od najgrandioznijih građevina starorimske arhitekture, ali i svedok ljudske brutalnosti, arena u kojoj su stotinama godina robovi borili na život i smrt jedni protiv drugih, ali i protiv krvoločnih životinja. Uz baziliku Svetog Petra, rimski Koloseum najposećenija je znamenitost Rima i jedna od najpoznatijih turistička atrakcija na svetu.

Kroz vekove svoga postojanja, Koloseum u Rimu, je od istorije sakrio mnoge tajne, ali su ljudi kroz iscrpna istraživanja uspeli da saznaju puno činjenica o njemu. Činjenica je da Koloseum Rim čini apsolutno unikatnim. Evo nekih zanimljivosti o Koloseumu za koje možda niste znali.

Koloseum u Rimu izgled i zanimljivosti

#1 Koloseum u Rimu je sagrađen za 10 godina

Nakon Neronovog ubistva,  kako bi narodu vratili „sve ono što im je Neron oteo“, Flavijevci su sagradili koloseum za nepunih 10 godina. U podizanju Koloseuma učestvovalo je oko 60.000 jevrejskih robova. Izgradnju je otpočeo rimski car Vespazijan, rodonačelnik flavijevske dinastije, pa otuda i naziv „Flavijev Amfiteatar“. Koloseum u Rimu je završen i otvoren 80. godine n.e., u vreme vladavine Tita, Vespazijanovog sina i naslednika.

#2 Zabava za narod, u imperatorovu čast

Od tada pa u narednih nekoliko stotina godina, to je bilo mesto na kome su se održavali festivali gladijatorskih borbi. Tu su se Rimljani okupljali i zabavljali gledajući gladijatorska takmičenja i razne druge spektakle, poput lova na divlje životinje, simulacija slavnih pomorskih bitaka, pozorišnih predstava, ali i najsurovijih javnih pogubljenja. Na centralnim mestima u Koloseumu sedeli su car i njegova svita.

#3 Tromesečeni spektakl u rimskom Koloseumu

Prve gladijatorske igre održane su 80. godine n.e. Trajale su duže od 3 meseca, a za tih stotinak dana ubijeno je više od 9.000 životinja i više hiljada gladijatora borilo se na smrt.

#4 Numerisana sedišta na keramičkim ulaznicama

Prema Ginisu, Koloseum u Rimu je imao kapacitet oko 87.000 mesta, što je, poređenja radi, približno kapacitetu londonskog stadiona Vembli. Ljudi su na ulazu u Koloseum kupovali karte, tačnije pločice od gline sa urezanim brojevima koji su označavali red i sedište u amfiteatru. Dakle, sedišta su bila numerisana.

#5 Vomitorijumi – pasaži za brzo pražnjenje Koloseuma

Koloseum u Rimu je imao ukupno 80 ulaza u prizemlju, od čega je 76 bilo namenjeno publici. Ulazi su preko vomitorijuma vodili direktno u gledalište. Vomitorijumi su bili pasaži iza ili pored sedišta zahvaljujući kojima su se posetioci veoma brzo raspoređivali na sedišta, a po završetku događaja ili u slučaju vanredne evakuacije, obezbeđivali su kompletno pražnjenje Koloseuma za svega nekoliko minuta.

#6 Društveni status gladijatora

Gladijatori u Koloseumu - društveni status Gladijatora

Borci u areni su uglavnom bili robovi ili ratni zarobljenici koji su svojevoljno prihvatali da postanu gladijatori. Obučavani su u gladijatorskim školama, u vojničkom stilu, a imali su bolje uslove života od običnih robova. Bez ozbira na sve surovosti, u rimskom Koloseumu nije bilo nemoguće preživeti. Na svakih 18 gladijatora, borbu u areni preživelo bi 15.

#7 “Palac na gore” – gladijator je preživeo!

Kada gladijator uspe da razoruža ili rani svog protivnika, pogled bi usmerio prema svečanoj loži Koloseuma u kojoj je sedeo imperator i obraćao se njemu i publici za presudu. Publika i rimski car izjašnjavali su se svojim palčevima. Palac na dole značio je smrt poraženog gladijatora, a palac okrenut na gore bio je signal za poštedu.

#8 Divlje životinje u Koloseumu

Gladijatori su se u rimskomKoloseumu borili međusobno, ali i protiv raznih divljih životinja: lavova, tigrova, leoparda, medveda, vukova, nosoroga, nilskih konja, slonova, žirafa, krokodila... Za svaki spektakl postavljale su se i razne scenografije sa pokretnim drvećem i građevinama.

Životinje su držane u kavezima ispod same arene, odakle su, zahvaljujući specijalnom sistemu sličnom današnjem liftu, ekspresno eksportovane na borilište, pa se na areni u tren oka moglo naći više od 100 životinja istovremeno.

#9 Presuda – smrtna; egzekutor – životinje

Možda najsuroviji događaj u Koloseumu predstavljalo je izvršenje smrtne kazne za teške prestupnike koji su nenaoružani i goloruki puštani među gladne divlje životinje, što ih je slalo u sporu ali sigurnu smrt u teškim mukama.

#10 Više od 500.000 žrtava

Procenjeno je da je u gladijatorskim igrama, koje su se u Koloseumu u Rimu održavale duže od tri veka, ukupno ubijeno više od 500.000 robova i preko milion životinja.

#11 Dva razorna zemljotresa

Koloseum je u svojoj dvomilenijumskoj istoriji više puta bio oštećen razornim zemljotresima, a najveća razaranja pretrpeo je tokom zemljotresa iz 443. i zemljotresa iz 1349. godine. Nakon ovog drugog, koristio se kao kamenolom sa koga je uzimana građa za podizanje crkava i bolnica u Rimu. Bazilika Svetog Petra zidana je kamenom sa Koloseuma. Onda je 1780. godine od strane pape Benedikta XIV proglašen za sveto mesto.

Ispod zemlje Koloseuma - najveći amfiteatar na svetu

#12 Koloseum u Ginisovoj knjizi rekorda

Rimski Koloseum upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći amfiteatar na svetu. Obuhvata prostor od skoro 5 hektara, ima dužinu 187 i širinu 157 metara. Dok su drugi amifiteatri antičkog sveta građeni u dolinama i usecani u brda, Koloseum je bio prva samostojeća građevina ove vrste.

#13 Replika od milion dolara

Iako je prošao kroz mukotrpnu birokratsku proceduru prikupljanja papirologije i dozvola za korišćenje Koloseuma u Rimu u svrhu snimanja filma, režiser Ridli Skot je na kraju odustao od rimskog amfiteatra. On je shvatio da će, bez obzira na sve dozvole koje je pribavio, biti isuviše ograničen i da Koloseum jednostavno nije dovoljno velik za jedan tako ozbiljan holivudski projekat. Umesto toga, za potrebe snimanja epskog spektakla „Gladijator“ (maestralni Rasel Krou u glavnoj ulozi), Skot je na Malti sagradio repliku Koloseuma, u koju je uloženo više od milion dolara.  

#14 Svetsko čudo u Rimu

Godine 2007. Koloseum u Rimu je izglasan za jedno od 7 svetskih čuda novog sveta.

#15 Godišnja poseta: 5 miliona ljudi

Rimski Koloseum jedna je od najpopularnijih turističkih atrakcija na svetu. Svake godine više od 5 miliona posetilaca iz svih delova sveta pokušava da otkrije mračne tajne njegovih tamnica. To Koloseum čini posećenijim mestom čak i od pariskog Diznilenda. Pri kupovini ulaznica čeka se više sati, pa je najbolje rezervisati karte unapred. Svake prve nedelje u mesecu, ulaz u Koloseum je besplatan.

Da li ste imali priliku da posetite Koloseum u Rimu? Ukoliko niste, naš detaljan vodič za putovanje u Rim i obilazak Rima za nekoliko dana, obuhvata i Koloseum kao obaveznu stanicu, sa svim važnim informacijama o tome gde se Koloseum nalazi, kada radi i više. Pročitajte ga i doživite svetsko čudo uživo!

Share

Prijavite se za PutujSigurno newsletter.

Naš stručni tim svakog utorka bira najzanimljivije vesti iz sveta turizma i putovanja i najbolje specijalne ponude. Više od 5.000 putnika se već prijavilo. Prijavite se. 

Mateja Panović
Urednik Putuj Sigurno online magazina. Optimizator u svakom pogledu. Strastveni putnik čiji svaki korak puta biva isplaniran do detalja iako ne dozvoljava da preciznost plana oduzme dušu destinaciji. Strogu tačnost ipak treba sačuvati za posao, zaključanu u fioci kancelarije.
Povezani tekstovi: 
La Paz najviša prestonica na svetu pogled na grad u Vulkanu
Svet putovanja
27.07.2016 | Autor: Ivana Bošković

La Paz je najviša prestonica na svetu. Osim toga što se nalazi na visini od preko 3600 m, La Paz je kulturno blago i mešavina brojnih kultura. Dobrodošli.

Internet u avionu
Svet putovanja
02.03.2016 | Autor: Tanja Loncar

Nacionalna avio-kompanija je početkom oktobra svojim putnicima omogućila korišćenje interneta i usluga mobilne telefonije tokom leta. Surfovanje internetom i različiti oblici komunikacije sada su mogući i kada se nalazite na visini od 10.000 metara.