gejzir

Nacionalni park Jeloustoun: lepota rizika

Svet putovanja
Autor: Marija Božić

Ove godine proslavljen je 145. rođendan prvog nacionalnog parka na svetu. Nacionalni park Jeloustoun utemeljen je 1. marta 1872. godine, a prostire se na tri zapadnoameričke savezne države: Ajdaho, Montana i Vajoming i zauzima skoro 9 hiljada kvadratnih metara. Zbog nestvarno lepe topografije uvršten je kao rezervat biosfere i deo Svetske kulturne baštine. Najveća vodena površina je istoimeno jezero čija je obala duga skoro 180 metara. Svetska atrakcija koja se nalazi u ovom parku je okamenjena šuma koja je nastala od stabala koja su bila prekrivena pepelom. Jedan čovek sa Balkana susreo se oči u oči sa grizlijem baš ovde. Da li biste poželeli da osetite taj nivo adrenalina? Pogledajte šta vam sve nudi Nacionalni park Jeloustoun.

medvedi u prirodi

Lepota rizika

Brojne ekspedicije pohodile su ovo mesto i pre nego što je zvanično proglašeno za broj jedan među turističkim destinacijama. Otkrivale su njegove lepote, ali i onu drugu, manje lepu i nekoliko stotina, ali i hiljada stepeni Celzijusa vreliju stranu. Najpoznatiji svetski gejzirStari Verni smešten je upravo u ovom parku. Pored brojnih termalnih izvora, vulkani su jedna od prvih asocijacija kada se priča o Jeloustounu. Vodeni slapovi idu od 4 do 95 metara u visinu koliko je visok najviši slap. Milionske posete svake godine potvrđuju zašto je turistička atrakcija broj 1. Ovo je dom preko 320 vrsta ptica, 67 sisara, dve vrste medveda, a tu su i bizon i los. Ovde još živi sivi vuk, a dešavalo se i da neko od planinara izgubi život. Zašto bi onda bilo ko odlučio da poseti ovo mesto ako je opasno? Zašto ljudi rizikuju svoj i živote svojih porodica i dolaze u Jeloustoun? Ako tako razmišljaju, ljudi bi ceo život proveli u kućama, a onda bi i saksija na terasi predstavljala potencijalnu opasnost. A šta se dešava sa tim životinjama koje napadnu ljude? Mečke idu u zatvor, a mečići u popravni dom?

gejzir

Gejziri, pepeo i dim

Osim brojnih životinjskih vrsta, ovaj park je dom različitih grupa gejzira, toplih izvora, fumarola i sporih blatnih izvora. Dve trećine gejzira  na Zemlji, više od 300 nalaze se ovde. Kako bi Koeljo rekao, kao da se ceo univerzum potrudio da se sve kockice poklope. Ne baš tim rečima, ali sve je išlo po planu u slučaju Jeloustouna. Pre više od 600 hiljada godina došlo je do niza vulkanskih erupcija i taloženja sloja prašine širom Severne Amerike. Stvoren je krater koji zauzima površinu veću do 3 hiljade kilometara dok je para manjih erupcija obojila njegove ivice žutom bojom i malo ih smekšala. Jedan od gejzira aktivira se na svakih osamdeset minuta dok njegov „komšija“ izbacuje vodu na svakih šest meseci. Veliki prizmatični vreli izvori obrazovali su plitko Jezero na čijem se dnu nalazi mnoštvo svetlucavih bakterija i algi, pa se zato voda presijava u svim mogućim bojama. Ti organizmi opstaju zahvaljujući hranljiviim materijama iz dubine Zemlje, koje zajedno s ključalom vodom izbijaju na površinu. Biolozi i dalje pokušavaju da shvate kako oni uopšte uspevaju da se održe na tako visokim temperaturama. U okamenjenoj šumi i danas se mogu prepoznati stabla platana, oraha, hrasta, drena i magnolije.

zalazak sunca - gejzir

Izbledela slava

Pre dve godine došlo je do neverovatnih promena, ali nažalost ne u dobrom smeru. Izvor nazvan "Jutarnja slava" u Gornjem bazenu gejzira u Jeloustonu dramatično se promenio od pedesetih godina prošlog veka zbog nagomilanih kovanica, smeća i drugog otpada. Nagomilano smeće i kovanice uzrokovali su zagušenja u izvoru što je uticalo i na protok vode. To je dovelo do pada temperature vode i migraciju narandžaste termofilne bakterije u centralni deo izvora. Izvor sada nazivaju "Izbledela slava" zbog promene boje. Skoro tri miliona turista godišnje poseti Jelouston i, uz želju, bacaju kovanice u izvor. I ovo je još jedan od dokaza da ljudi ne cene prirodu i da misle samo na svoje hirove i želje. Ko će sada da ih ispunjava kada izvor „ne radi“? Možda će i Aladinova lampa da posluži.

veverica

Ture i avanture

Ako ste nekada došli na ideju da posetite nacionalni park Jeloustoun i da zvezdano nebo iznad njega ne gledate samo na fotografijama uzdišući, vreme je da počnete sa pripremama. Na ovakvo putovanje ni slučajno ne smete krenuti bez osnovnih informacija jer bezbednost je na prvom mestu. Nemojte da dovodite u pitanje snagu prirode. Lepota ume da očara, a surovost iznenadi.

Najbolje vreme za posetu prema iskustvima posetilaca je od sredine juna do septembra zbog visokih temperatura. I da vas ne zavara reč „visoka“ temperatura jer u tim uslovima to znači od 21 do 26 stepeni Celzijusa. Noću ne pada ispod nule dok u zimu ume da se spusti i do minus petnaest.

Životinje ne smete da hranite ma koliko one izgledale ljupko i prijateljski nastrojene. A svoju hranu nemojte da ostavljate ako je niste pojeli, privući će divlje životinje, a to često nije prijatna situacija pogotovo u toku noći. Postoje mesta gde možete da se kupate, ali treba biti na oprezu, temperatura vode nije uvek odgovarajuća ljudskom telu. Da biste znali kako da se ponašate ako dođe da susreta sa medvedima ili nekim drugim životinjama pridržavajte se uputstva. Varate se ako mislite da su baš medvedi povredili najviše ljudi. Prvo mesto pripada bizonima jer su veoma brzi, brži od ljudi što je u situacijama od vitalnog značaja veoma bitna činjenica. Postoji čak i „zona smrti“ u kojoj može da se počini krivično delo, a da to bude veoma teško dokazati. Sećate se, nacionalni park se nalazi u 3 savezne države.

Cene vođenih tura kreću se od 160 dolara za decu do 12 godina, dok će odrasli morati da izdvoje i do 230 evra, a penzioneri imaju popust od dvadesetak dolara u odnosu na njih.

ljudi na šetalištu

Prelepi pejzaži i gejziri nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Kako su pored toga i dom retkim i ugroženim životinjskim vrstama, ne treba tražiti izgovore već posetiti Jeloustoun. Do pre nekoliko godina vukova nije bilo, pa je kojot bio jedna od zvezda parka.  Saveta nikad na odmet, a kako biste bili zaštićeni i park ostao u istom stanju kakvom ste ga i zatekli, obratite pažnju na neke sitnice. Ovde mnogo polažu na turizam, pa ćete moći da planirate svoju turu kako želite ili možete to da prepustite stručnjacima. Oni će se pobrinuti za bezbedan boravak, smeštaj i povratak bilo da želite da provedete jutro ili ceo dan u parku. Naučnici upozoravaju da bi moglo da dođe do erupcije vulkana jer se u unutrašnjosti dešavaju „neke čudne stvari“, ali to može da se uzme sa rezervom. Može da se desi i sutra, a može i za stotinu godina. A i ne mora. Ne dok ste vi tamo. 

Avanturista ste? Želite izazov - oči u oči sa grizlijem? Brz klik na specijalne ponude i koliko danas osigurajte sebi taj nivo adrenalina.

 

Share

Prijavite se za PutujSigurno newsletter.

Naš stručni tim svakog utorka bira najzanimljivije vesti iz sveta turizma i putovanja i najbolje specijalne ponude. Više od 5.000 putnika se već prijavilo. Prijavite se. 

Marija Božić
Rođena 5.10.1995. u “jednom gradu kraj hladne reke.” Dete revolucije, sanjar i avanturista. Student treće godine novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Autor knjige “Zvuk nemanja”. Voli putovanja vozom, zalaske sunca i stare pisaće mašine.
Povezani tekstovi: 
London panorama
Svet putovanja
21.11.2015 | Autor: Lana Markovic

Jedna od najstarijih i najpoznatijih svetskih low cost avio kompanija, irska kompanija Ryanair uvela je redovne letove iz glavnog grada Crne Gore. Osnovan još 1985.

Svet putovanja
13.04.2016 | Autor: Nevena Čepić

Boje imaju veoma važnu ulogu u svakodnevnom životu. Podsećaju nas na razna mesta, omiljena godišnja doba, a često označavaju i naša osećanja. Ipak, u različitim kulturama širom sveta boje imaju drugačija značenja.