Pompeja znamenitosti - izlet do Pompeje obilazak

Sorento i Pompeja - mediteranski gradovi otmenosti

Putopisi
Autor: Srbo Jovanović

Sorento i Pompeja s razlogom nose naziv - mediteranski gradovi otmenosti. Pročitajte detaljne savete i iskustva ako poželite da pođete na putovanje u Sorento i Pompeju. Svaki od ovih italijanskih gradova odiše posebnim duhom koji ćete kroz opise znamenitosti u Sorentu i Pompeji, nadam se upoznati. Pođimo!

Piazza u Sorentu

Ovo je Sorento - dobrodošli...

"Torna a Surriento", jednu od najlepših i najpopularnijih italijanskih kancona, koja je Sorentu donela svetsku slavu, pevali su najveći tenori i pevači sveta. Pesma je verovali ili ne posvećena muškarcu.

1902. godine, Sorento je posetio tadašnji premijer Italije Guiseppe Zanardelli. Da bi ga privoleo da se ponovo vrati i pomogne razvoju tada siromašnog Sorenta, domišljati gradonačelnik Guglielmo Tramontano je zamolio braću, muzičara Ernesto De Curtis i pesnika i slikara Giambattista De Curtis, da hitno napišu pesmu.

Oni su je napisali za svega nekoliko sati. Pesma je otpevana premijeru, a sve ostalo je istorija.

„Vrati se u Sorento

Gledaj more što je lepo!

Izaziva toliko osećanja...

Kao ti onima što su ti u srcu,

ti si san i budnih!

 

Gledaj ovaj vrt,

ovaj miris narandži...

Miris tako prijatan,

Ulazi u središte srca...

 

A ti kažeš: "Odoh, zbogom!"

Odlaziš iz moga srca...

Iz zemlje ljubavi,

imaš srca da se ne vratiš?!

 

Nemoj ići,

ne ostavljaj me u toj boli...

Vrati se u Sorento:

daj da živim!...

 

Gledaj more Sorenta

koje blago je to:

Ni ko je proputovao svet,

nije video takvo more!

 

Gledaj ove sirene

promatraju te zadivljene

toliko te vole

da bi te najradije poljubile!...

 

A ti kažeš: "Odoh, zbogom!"

Odlaziš iz moga srca...

Iz zemlje ljubavi,

Imaš srca da se ne vratiš?!

 

Nemoj ići,

Ne ostavljaj me u toj boli...

Vrati se u Sorento:

daj da živim!...”

Gde se nalazi Sorento?

Sorento je mali, širom sveta poznati mondenski gradić okruga Napulj, u okviru italijanske pokrajine Kampanija, u kome živi oko 18.000 stanovnika. Nalazi se Sorentskom poluostrvu koje razdvaja Napuljski i Salernski zaliv, na oko 50 kilometara južno od Napulja.

Smešten je na strmim liticama iznad mora, sa planinom Latari u zaleđini. Idealno je polazište za posetu svim važnim turističkim biserima ovog područja: Kapri, Herkulaneum, Pompeja, Pozitano, Amalfi, Napulj. Sorento je domaćin brojnim, kulturnim, muzičkim i filmskim događajima.

Poznat je kao grad limuna, pomorandži, cveća i sirena. Svoje ime Surrentum - Zemlja sirena, grad je dobio je još u vreme rimskih imperatora.

Gosti Sorenta su bile mnoge poznate ličnosti

Svoju popularnost, kao turističke destinacije stekao je još početkom XVIII veka. Italijanski avanturista i zavodnik Giacomo Casanova i nemački književnik i naučnik Goethe, su ovde odsedali kao gosti britanskog izaslanika Sir William Hamilton i njegove supruge Lady Hamilton.

Mnoge poznate ličnosti su ovde boravile, gde su u pejzažima, bojama i mirisima Sorenta, crpeli inspiraciju za svoja dela: Čarls Dikens, Gete, Ričard Vagner, Henrik Ibsen, Fridrih Niče, Maksim Gorki, i drugi.

Sorento su vrlo često posećivali i o njemu pevali, operski pevači Enriko Karuzo i Luciano Pavaroti.

Kratka istorija Sorentskog poluostrva

Mnoge civilizacije su živele na ovom području, ostavljajući trag u tradiciji, mentalitetu, kulturi i gastronomiji. Sorento su osnovali Etrurci, da bi ga kasnije kolonizovali stari Grci.

Ostaci nekadašnjih zidina su i danas vidljivi u istorijskom centru grada. Zatim su ovim prostorima vladali Rimljani, čiji su imperatori gradili raskošne vile za odmor. Potom Vizantijci, pa Longobardi, Normani, Aragonezi.

Posle dugog perioda stagnacije, početkom XVIII veka, započeo je period kulturnog i ekonomskog napretka na celom Sorentskom poluostrvu.

Znamenitosti Sorenta, šta obići i probati?

Okolna mesta možete obići, vozom, autobusom, brodom, renta karom. Ja bih preporučio železnicu, jer je to nabolji i najpovoljniji način za obilazak. Železnička stanica se nalazi u samom gradu, na trgu Piazza Giovanni Battista de Curtis.

Centar grada

Pripada železničkoj liniji Circumvesuviana, koja je samostalna železnička mreža i potpuno je odvojena od ostalih nacionalnih i regionalnih železničkih pruga. Dobro je organizovana sa čestim polascima i povoljnim cenama karata.

Ima direktnu vezu sa Pompejom, Herkulaneumom i Napuljem. Sve rute počinju i završavaju se na terminalu u Napulju, Napoli Porta Nolana. Putovanje od Sorenta do Napulja, traje oko sat vremena.

Tokom cele sezone, a posebno leti, grad se ispunjava rekom turista koji uživaju u prelepom pogledu na zaliv i vulkan Vezuv, opuštajući se u mnogobrojnim restoranima i poslastičarnicama, šetajući se uskim kaldrmisanim ulicama i kupujući u mnogobrojnim prodavnicama.

Limun je svuda u Sorentu - na drveću po gradu, na predmetima od keramike, u mnogim proizvodima i jelima. Limun je doveden do kulta obožavanja. Svakako, najpoznatiji proizvod je Limoncello, liker od limuna, koga prosto morate da probate.

Pakovan je u flašicama svih mogućih oblika i veličina. Vrlo je interesantna radionica-prodavnica Bartolucci Francesco Srl, koja se nalazi u Via Lungofoglia 19. Ovde možete kupiti veoma kvaliteno izrezbarenog drvenog Pinokija i ostale kvalitetne proizvode od drveta.

Detaljno o specijalitetima sa juga Italije, koje možete probati u Sorentu, možete pročitati ovde.

Šta videti u Sorentu?

Sorento je mali gradić, koji je jednostavan za obilazak. U središtu grada nalazi se trg Piazza Tasso, nazvan po pesniku Torquato Tasso, koji je ovde rođen 1544. godine.

Trg je okružen mnogobrojnim restoranima i baštama. Od svih slikovitih i zanimljivih ulica, posebno se izdvajaju, glavna ulica Corso Italia, Via S. Cesareo, Via degli Aranci, Via Torquato Tasso, Via Santa Maria della Pieta, Via Fuoro.

Morska panorama grada

Ja ću vam predložiti neke znamenitosti Sorenta koje sam obišao, i za koje smatram da ih ne treba propustiti.

Museo Correale di Teranova, se nalazi u ulici Via Correale 50. Predstavlja najvažniji muzej u Sorentu, i definisan je kao „najlepši pokrajinski muzej Italije”. Smešten u atraktivnoj vili, otvoren je u maju 1924. godine i prostire se u 24 sobe na četiri sprata.

Sadrži veoma kvalitetnu privatnu kolekciju predmeta iz perioda od XVII do XIX veka, uključujući nameštaj, porcelan iz najvažnijih evropskih fabrika, i dragocene predmete od stakla iz Murana i Bohemije, kao i veoma vredne slike, naslikane od strane napolitanskih i evropskih slikara.

U njemu su prikazani i arheološki nalazi iz lokalnog i okolnog područja. Vila poseduje prostran i lep vrt, po kome se možete prošetati i uživati u miru i spokoju. Ulaz u muzej košta 8 eura.

Duomo - Cattedrale dei Santi Filippo e Giacomo, koja se nalazi u ulici Via Santa Maria della Pieta 44, je rimokatolička katedrala posvećena Svetom Filipu i Jakovu. Ona je sedište nadbiskupa Sorrento-Castellammare di Stabia od 1986. godine.

Prvobitno je izgrađena u XI veku, a obnovljena u XV veku u romanskom stilu. Katedrala sa zvonikom ima tri sprata i ukrašena je satom. Baza zvonika datira iz vremena Rimskog carstva. Glavna vrata su iz XI veka iz Konstantinopolja.

Fasada datira iz 1924. godine. Unutrašnjost je ukrašena lukovima i slikama umetnika Nicolo Malinconico i Giacomo del Po. Mermerni oltar, govornica i biskupski presto potiču iz XVI veka. 1936. godine obnovljena su sva slikarska dela u crkvi.

Basilica di Sant’ Antonino, se nalazi na Piazza Sant' Antonino. Zaštitnik Sorenta je Sant' Antonino, i u njegovu čast je podignuta crkva koja se nalazi na istoimenom trgu. Sant' Antonino je umro 14. februara 626. godine.

Svake godine se 14. februara, srebrna statua Sant' Antonina iznosi iz crkve i nosi u procesiji kroz ulice, a sve to je praćeno svečanom rasvetom, vatrometom i muzičkim događajima. Prema predanju on je spasao dete koje je progutao Kit, i zaštitio Sorento od kuge  i invazije.

Koliko stanovnici Sorenta poštuju i vole svog sveca zaštitnika, pokazuje to da ovaj događaj potiskuje i stavlja u drugi plan proslavu Svetog Valentina, koji se takođe obeležava 14. februara. Museo Bottega della Tarsialignea, se nalazi u Palazzo Pomarici Santomasi, na adresi Via san Nicola 28. Muzej čuva dragocene i vredne primere lokalnog zanatstva i proizvodnje.

Mogu se videti veoma vredni i lepi komadi nameštaja i predmeta ukrašenih slikama iz lokalne kulture i pejzaža. Napolitansko zanatstvo je vekovima ukrašavalo prebivališta kraljeva i aristokratije.

Villa Comunale je najveća javna bašta u Sorentu i ukrašena je cvetnim aranžmanima i bujnim drvećem, iz koje se pruža jedan od najlepših panoramskih pogleda na Napuljski zaliv i vulkan Vezuv. Odavde možete sići do Marina Piccola i Marina Grande.

Šetajući se Sorentom, privukao me je prelepi ulaz u vrt u Grand Hotel Excelsior Vittoria, koji se nalazi na adresi Piazza Tasso 34, u samom centru grada.

To je luksuzni i raskošni rizort, sa lepo uređenim vrtovima i velikom terasom, sa koje se pruža veličanstven pogled na Napuljski zaliv. Tu sam uživao uz čašu vina, kubansku cigaru i napolitansku muziku, zamišljajući mnoge slavne istorijske ličnosti, koje su sa istog mesta posmatrali zaliv i divili se Sorentu.

Sorento ima tri luke: Marina Grande, Marina Piccola i Marina di Puola, u kojima se nalaze plaže. Marina Grande i Marina Piccola imaju male peščane plaže.

Odavde polaze brodovi za Napulj i Kapri, a u letnjoj sezoni i za Amalfi obalu. Marina di Puolo, je mala zaobljena uvala i jedna od najboljih plaža na području Sorenta. Spustite se do njih, prošetajte se, možda vidite i neku sirenu, za koje legenda kaže da borave u moru Sorenta.

Saznajte i po čemuje to ostvro Kapri specifično, i ne zaboravite da ga posetite kada ste na proputovanju kroz Pompeju i Sorento.

Pompeja - drevni italijanski grad

Na oko 30 kilometara severoistočno od Sorenta, nalazi se Pompeja. Grad Pompeii je bio drevni rimski grad sa veoma razvijenom infrastrukturom i organizacijom. Gradovi Herculaneum, Oplontis, Boscoreale, Pompeii, Stabia i mnogobrojne vile u okolini, 79. godine nove ere, prekrila je lava i pepeo kada je vulkan Vezuv eruptirao.

Grad Pompeja

Pompeja je tako bila zatrpana i sakrivena, sve do 1748. godine. Doživećete jedinstveno i nezaboravno iskustvo, kada budete hodali ulicama kojima su hodali Rimljani pre skoro 2000 godina, kada budete ulazili u kuće u kojima su oni živeli, kada budete stajali na trgovima gde su se oni okupljali.

Pompeja je turistička destinacija već više od 250 godina. Od 1997. godine ima status UNESCO svetske kulturne baštine i jedna je od najpopularnijih turističkih atrakcija u Italiji, sa oko 2.6 miliona posetilaca godišnje. Ona je peto najposećenije arheološko nalazište na svetu.

Najbolji način za obilazak je vozom, koristeći liniju Circumvesuviana, koja ima česte polaske, sa povoljnim cenama karata. Putovanje od Sorenta do Pompeje, traje oko pola sata. Cena vozne karte je 2.5 eura.

Stanica u Pompeji (Pompei Scavi), se nalazi blizu ulaza u arheološko nalazište, Porta Marina. Cena ulaznice je 13 eura, uz koju dobijate mapu Pompeje. Ovde se nalazi i informativni pult, gde možete zakazati turu za obilazak, koju vode licencirani vodiči.

Osim ovog ulaza, postoje i ulazi na Piazza Esedra i Piazza Amfiteatro. Izlaz je kod Porta Marina ili kod Villa dei Misteri.

Na putu od železničke stanice, pa do ulaza u arheološko nalazište Porta Marina, nalaze se mnogobrojni restorani i manje prodavnice. Unutar samog nalazišta, nalaze se veći restoran i prodavnica, gde se možete osvežiti i kupiti suvenire. S obzirom da je ovo turistička odrednica, očekujte više cene od uobičajenih.

Krenimo prvo sa upoznavanjem istorije Pompeje, načina na koji su stanovnici živeli, zatim zapisima o erupciji vulkana, da bi saznali šta je sve otkriveno i sačuvano u arheološkim istraživanjima. Verujem da će vam (kao i autoru ovog teksta) obilazak i upoznavanje Pompeje, promeniti gledanje na život, istoriju i civilizaciju.

Kratka istorija Pompeje

Područje Pompeje i Napuljski zaliv, prvo su nastanili potomci neolitskih stanovnika Kampanije. Pompeja je osnovana u VII ili VI veku pre nove ere od strane plemena Oskana (Oscan), na ušću reke Sarno (Sarnus), koja je u to vreme bila pristanište moreplovaca Grka i Feničana.

Znamenitosti Pompeje

U svojoj istoriji, koja je trajala oko 700 godina, u Pompeji su živeli Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. U početku je grad bio pod uticajem Grka, a od 525. do 474. godine pre nove ere, pod uticajem Etruraca.

Krajem V veka pre nove ere, područje potpada pod uticaj Samnita, a od 310. godine pre nove ere, pod uticaj Rima. Pompeja se uključila u pobunu gradova Kampanije protiv Rima, (rat “saveznika” protiv Rima), ali je Lucius Cornelius Sulla, rimski vojskovođa i državnik, 89. godine pre nove ere ugušio ustanak i zauzeo Pompeju.

Pompeja je postala rimska kolonija i izgubila je prava koja je imala. U osvojene gradove su se ubrzo proširile rimske institucije, arhitektura i kultura, i tu razvijale sve do erupcije Vezuva.

Kako je Pompeja izgledala i kako se živelo u njoj?

Rimski grad Pompeii je pokrivao površinu od oko 66 hektara, ali su i spoljna predgrađa (izvan zidina) takođe bila gusto naseljena.

U okolini grada je bilo oko 100 vila i isto toliko farmi. U gradu je prema proceni živelo od 10.000 do 12.000 stanovnika, a jednu trećinu su činili robovi. Veliki broj ljudi (meren u hiljadama) je živeo u okolnim vilama i farmama.

Grad je bio jedna od najvažnijih luka u Napuljskom zalivu. Odavde su se izvozile masline, maslinovo ulje, vino, vuna, so, orasi, smokve, bademi, trešnje, kajsije, luk, kupus i pšenica, a uvozilo se egzotično voće, začini, divlje životinje za arenu.

Ishrana u Pompeji je bila bogata i raznovrsna. Uključivala je govedinu, svinjetinu, ptice, ribu, ostrige, puževe, limun, smokve, zelenu salatu, artičoke, pasulj i grašak. Naravno ovi i drugi specijaliteti, su bili dostupni samo bogatijim stanovnicima.

Grad je bio opasan zidinama (3 kilometara u obimu), sa 7 kapija, posebno za pešake a posebno za saobraćaj. Unutar zidina su se nalazile široke ulice popločane kamenom, u uobičajenom rimskom rasporedu (ortogonalna mreža), ali nije bilo imena i brojeva ulica.

Postoje dokazi da se u pojedinim ulicama odvijao jednosmerni saobraćaj. U gradu je bilo nekoliko hiljada zgrada i kuća: prodavnice, velike vile, skromne kuće, hramovi, arene, bazilika (sud), škole i pozorišta, sale za vežbanje, taverne gde se kupovala hrana, kupatila, javni toaleti, bordeli, tržnice i ostalo.

Među njima, bilo je na stotine malih kipova-svetinja, koji su bili posvećeni mnogim božanstvima i oko četrdeset javnih fontana. Groblja su se nalazila sa spoljne strane gradskih zidina, pored ulica kojima se ulazilo u grad.

Imali su oko 1.500 javnih česmi sa pijaćom vodom, od kojih su neke i danas upotrebljive. Možemo da zaključimo, da je Pompeja imala sve pogodnosti koje bi se očekivale u veoma razvijenoj i prosperitetnoj zajednici.

Znamenitosti Pompeje

Središnji gradski trg - forum, bio je okružen političkim, verskim i poslovnim zgradama. Na forumu se lepotom isticao hram posvećen kapitolskom trojstvu: Jupiteru, Junoni i Minervi.

Most u Pompeji

Tu se nalazila i glavna gradska pijaca sa dve menjačnice za novac, svetilište bogova, Vespazijanov hram, sedište gradskih odbornika, bazilika-sudnica, hramovi boga Apolona i boginje Venere.

U središtu zapadne strane trga stajala je tribina za držanje govora. Nedaleko od trouglastog foruma nalazio se najstariji dorski hram, veliko pozoriše, vežbalište, i malo pokriveno pozorište. Nedaleko odatle bio je smešten hram Zevsa i Izide.

U kućama od cigle i maltera, prizemnim ili na sprat, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem živeli su trgovci, umetnici, gladijatori i kurtizane.

Unutrašnjost bogatijih kuća bila je prekrivena raskošnim i lepim freskama, predstavama iz svakodnevnog života ili mitologije. Podove ovih kuća krasili su mozaici, složenih tema i crteža. Spoljni zidovi kuća su služili  za oglašavanje, izjave ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke, politički marketing i ostale parole.

Mnoge od njih mogu se i danas videti. Na primer, natpisi govore kako je gladijator bio "uzdahnuta radost devojčica", mozaik u kući lokalnog biznismena sa ponosom proglašava "Dobit je radost", a korekcije na tablama, otkrivaju kako se status građana menjao.

Na podu jedne kuće se nalazi natpis “Salve Lucrum” - Dobrodošlica novcu. Ova jedinstvena arheološka otkrića nam omogućavaju rekonstrukciju i uvid u razmišljanje, običaje i svakodnevnicu ljudi koji su ovde živeli.

Pešaci koji su hodali uskim trotoarima, prelazili su sa jedne strane ulice na drugu preko ispupčenja od kamena na sredini ulice. Ova ispupčenja su imala dvostruku namenu.

Tada nije postojala gradska kanalizacija, pa se smeće iz kuća izbacivalo direktno na ulicu. Padavine su podizale nivo vode, ali i smeća na ulicama grada. Kada je padala kiša, po ulicama je često plutalo smeće.

Zbog toga, ispupčeni kameni prelaz je pešacima služio za prelaz preko ulice, ali i za prolaz kočija, čiji je raspon točkova bio jednak širini prelaza. Udubljenja od točkova se i danas po negde mogu videti.

Na trgovima se trgovalo i okupljalo, u pekarama (registrovano je oko 90 vrsti hleba), mesarama i pijacama snabdevalo, u tavernama se kupovala spremljena hrana (kuhinje uglavnom nisu bile sastavni deo kuća), u sportskim vežbaonicama se vežbalo, u pozorištima i javnim kućama zabavljalo, u hramovima klanjalo bogovima, a u javnim kupatilima razgovaralo i pregovaralo oko poslova.

Istraživanjem je utvrđeno da su stanovnici zbog previše slatke ishrane, često imali problem sa gubitkom zuba, a da su tuberkuloza, bruceloza i malarija, bile česte bolesti. Skeletni ostaci robova, govore tužnu priču o neuhranjenosti, hroničnom artritisu i deformitetu izazvanim prekomernim radom.

Erupcija vulkana Vezuv

Stanovnici Pompeje i okolnih mesta, bili su u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali veći značaj signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost. Već su bili navikli na sitne potrese i izlazak gasova iz Vezuva.

Erupcija vulkana Vezuv

Prvi upozoravajući znak da se vulkan možda ponovo probudio bio je zemljotres 5. februara 62. godine nove ere. Zemljotres je bio jačine 7,5 po Rihterovoj skali. Dobar deo grada, hramovi, kuće, delovi jakih gradskih zidina, most preko reke Sarno, su se srušili.

Procenjuje se da se broj žrtava merio u hiljadama. Snabdevanje vodom u gradu je bilo otežano zbog oštećenja akvadukta i podzemnih cevi. Međutim, grad se polako oporavljao. Popravke i oporavak grada, su podstaknuti i ubrzani, posetom rimskog imperatora Nera u 64. godini nove ere.

Seizmička aktivnost se nastavila u narednoj deceniji, ali izgleda da nije previše uznemirilavala stanovništvo. Početkom jula 79. godine, počele su da se dešavaju neuobičajene stvari. Riba je uginula i plutala mrtva po reci Sarno, izvorišta vode i bunari su presušili. Seizmička aktivnost je postala veoma učestala.

Iako je deo stanovništva napustio grad, većinaje ostala i  nastavila sa normalnim životom, ne sluteći da će se suočiti sa kataklizmom. Ironijom sudbine, stanovnici Pompeje su 23. avgusta, proslavili dan posvećen rimskom bogu vatre i vulkana Vulkanu (Vulcanalia), zaštitniku kovača i trgovaca.

Ujutro 24. avgusta 79. godine, vatra, lava i dim su počeli da izbijaju iz vulkana. U početku, je izgledalo da je to samo još jedan podrhtaj, ali je u podne velika eksplozija odronila celu stranu Vezuva, a masivni stub piroklastičnog oblaka (koji se sastoji iz pregrejanih gasova, pepela i kamenja koje vulkan izbacuje), dostizao je visinu od nekoliko desetina kilometara.

Sunce je toliko bilo zaklonjeno da je bio mrak. Pepeo koji je počeo da pada na Pompeju bio je lagan, ali gustina je bila takva da je za nekoliko minuta napadalo 10-ak sentimetara. Lava se izlivala ka Pompeji, a užareni komadi stena pomešani sa vazduhom, ohlađeni i skamenjeni, počeli su da padaju na zemlju.

Preplašeni stanovnici su izbezumljeno bežali, pokušavajući da ponesu svoje najdragocenije stvari. Robovi su morali da ostanu da čuvaju svoje gospodare i njihovo vlasništvo. Procenjuje se da je u gradu ostalo oko 2.000 stanovnika, koji su se sklonili u podrume svojih kuća nadajući se da će se tako spasiti.

Zagrlivši svoje najdraže, tražili su zaklon iza masivnih zidova i stepenica, stavljajući umotanu garderobu i čaršafe na glavu. Mnogi su tražili pomoć u molitvama brojnim bogovima, a pojedinci su u strahu sami sebi presudili, ispijanjem otrova.

U kasnim popodnevnim časovima, dolazi do još jedne masivne erupcije, sa 10-ak kilometara višim stubom dima i pepela nego u prvoj erupciji. Pepeo je padao na vulkanski materijal iz prve erupcije, koji se već stvrdnuo.

Zgrade su počele da se ruše pod akumuliranom težinom. Nešto malo pre ponoći, veliki oblak koji se uzdizao iznad vulkana, srušio se od sopstvene težine i razbio na grad u šest razarajućih talasa vrelog pepela i vazduha, koji je ugušio i pekao tela stanovništva i životinja.

Geolozi su utvrdili da je piroklastični oblak imao temperaturu od 180°C do 850°C. Erupcija je trajala tri dana, ubivši najveći deo stanovništva koje je ostalo u gradu, pepeo je nastavio da pada, da bi na kraju visina vulkanskog materijala narasla do visine od 4 do 6 metara, i potpuno prekrila i izbrisala sa lica zemlje ovaj drevni grad.

Zapisi Plinija Mlađeg otkrivaju istoriju

Detaljan opis erupcije vulkana Vezuv je poznat zahvaljujući tada 18-ogodišnjem Pliniju Mlađem, koji je tokom erupcije boravio u kući svog ujaka Plinija Starijeg u obližnjem Misenumu (oko 35 kilometara od Vezuva). Pisma Plinija Mlađeg su otkrivena u XVI veku.

Vulkan u Pompeji

Dva pisma koja je napisao Korneliju Tacitu, rimskom senatoru i istoričaru, povodom smrti svog ujaka Plinija Starijeg, donela su nam detaljna i precizna zapažanja koja su kasnije potvrđena arheološkim istraživanjima.

Kako navodi Plinije Mlađi, iz Vezuva je prvo suknuo visoki plamen, a posle njega veliki crni oblak koji je imao oblik kišobrana, i pokrio je Sunce i dan pretvorio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade.

Stanovnike je ugušio otrovni gas koji je dolazio sa erupcijom. Erupcija je bila praćena zemljotresom i velikim talasanjem mora (danas poznatim kao cunami). Plinije Stariji je bio zvaničnik rimskog suda, zadužen za flotu na području Napuljskog zaliva, u obližnjem Misenumu.

Na vest glasnika da su mnogi životi ugroženi, a među njima i njegovih prijatelja, Plinije Stariji je naredio ratnim brodovima da pomognu u spašavanju stanovnika Pompeje.

Ali snažan vetar i tama koja je zahvatila grad onemogućili su pristup luci, pa su brodovi produžili dalje prema Stabiji. Pristavši na obalu, pod uticajem vulkanskih isparavanja, pretpostavlja se da se Plinije Stariji ugušio.

Kako su tekla arheološka istraživanja Pompeje?

Pokrivena debelim slojem vulkanskog materijala, Pompeja je vekovima bila zatrpana i zaboravljena. Tek 1599. godine, prilikom kopanja podzemnog kanala za preusmeravanje toka reke Sarno, prvi put je otkriven deo grada, kada se naišlo na drevne zidove, ukrašene slikama i natpisima.

U istraživanje je uključen arhitekta Domenico Fontana, koji je otkrio nekoliko freskaka sa seksualnim temama, koje je pokrio, i ponovo prepustio zaboravu.

Pompeja je otkrivena 1748. godine, kao rezultat planskih iskopavanja španskog vojnog inženjera Rockue Joakuin de Alcubierre. Napuljski kralj Charles III Bourbon je podsticao i bio veoma zainteresovan za istraživanja.

U periodu od 1750. do 1764. godine, vojni inženjer Karl Weber, je rukovodio prvim sistematskim iskopavanjima i proučavanjima ostataka Pompeje. Ovo otkriće je u Evropi dovelo do kulturnog šoka.

Pronađeni primeri erotske umetnosti preokrenuli su poglede na rimsku umetnost i antičku kulturu. Od tada, Pompeja postaje ključno mesto zaustavljanja na popularnoj turističkoj putanji Grand Tour, sa velikim brojem poznatih posetioca, kao što su Goethe, Mocart i Stendhal. Grand Tour je bila tradicionalno i popularno turističko putovanje Evropom, koje su uglavnom preduzimali mladi evropljani više klase.

Tokom perioda francuske kontrole Napulja (1806.-1815. godine), metodologija iskopavanja je bila organizovana i sistematična. U određenim periodima bilo je angažovano i do 1500 radnika. Ova koncentracija napora dovela je do značajnih otkrića: Foro, Terme, Casa di Pansa, Casa di Sallustio i Casa del Chirurgo.

Italijanski arheolog Giuseppe Fiorelli je rukovodio iskopavanjem Pompeja od 1863. do 1875. godine, u sistematskoj i naučnoj strogosti. On je napravio mnogo važnih otkrića. Objekti koji su ležali ispod vulkanskog materijala, bili su dobro očuvani vekovima zbog nedostatka vazduha i vlage.

Fioreli je razvio upotrebu gipsanih kalupa za stvaranje oblika ljudskih tela, od ostataka i otisaka koji su pronađeni. Ovaj proces nam daje informacije o tome kako su ljudi poginuli u erupciji. Radi lakšeg proučavanja grada i orijentacije, grad je podelio na regije i blokove, i numerisao je kuće.

U narednim godinama mnogi poznati arheolozi su nastavili sa istraživanjem i dali nemerljiv doprinos današnjim saznanjima i otkrićima: Michele Ruggiero, Giulio De Petra, Ettore Pais, Antonio Sogliano, August Mau, Vittorio Spinazzola, Amadeo Maiuri. Istraživanja se kontuirano sprovode, i nastavljena su do današnjih dana.

Nacionalni arheološki muzej u Napulju

U Nacionalnom arheološkom muzeju (Museo Archeologico Nazzionale) u Napulju, čuva se velika i izuzetna kolekcija predmeta iz gradova stradalih u erupciji Vezuva, koji svedoče o svakodnevnom životu stanovnika rimske države.

Među muzejskim zbirkama posebno se ističu raskošni mozaici sa prizorima iz mitologije i pejzaža, i predmeti iz bogatih kuća Pompeja. Posetioci muzeja mogu videti brojne kipove božanstava rimskih i orijentalnih bogova, očuvane originalne stubove, keramičko posuđe, pribor za jelo, srebrne predmete, vaze, skulpture i predmete od bronze, opremu gladijatora, nakit, kovani novac i ostalo.

Među veoma vrednim predmetima, mogu se izdvojiti: Plava vaza (Blue Vase), izuzetni mozaik Bitka kod Isa (Battle of Issus), sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III, Tajni kabinet sa erotskim mozaicima i predmetima.

1819. godine kada je Kralj Francis sa svojom porodicom posetio izložbu pronađenih predmeta u Pompeji, bio je jako uznemiren zbog erotskih umetničkih dela koja su bila izložena.

Zbog sukoba u moralu tog vremena, sva dela sa seksualnim sadržajem i prikazima, sklonjena su u takozvani „Tajni kabinet”. Više puta je galerija u okviru Nacionalnog arheološkog muzeja sa ograničenim pristupom, otvarana pa zatvarana, da bi tek od 2000. godine bila potpuno otvorena za posetioce.

Reč je o stotinak kipova, mozaika i freski sa eksplicitnim prikazima seksualnih odnosa običnih ljudi, ali i mitoloških bića i životinja.

Šta morate obići u Pompeji?

The Forum – Forum datira iz II veka pre nove ere. Sa položajem između dve glavne ulice, bio je glavni gradski trg, u kome je bio zabranjen saobraćaj. Sa svih strana je bio okružen verskim, političkim i poslovnim zgradama.

Znamenitost Pompeje

Amfiteatar je Izgrađen oko 70. godine pre nove ere. Ovo je jedan od najstarijih i najbolje očuvanih amfiteatara, koji je mogao da primi preko 20.000 gledalaca. Amfiteatar je bio podeljen na sektore: u prvim nižim redovima su sedeli važni i bogati građani, a na višim i tribinama, svi ostali.

Tende su bile raširene na tribinama kako bi zaštitile gledaoce od sunca. Amfiteatar je korišćen za gladijatorske borbe. Postojale su dve suprotne kapije. Učesnici u igrama su ulazili kroz jednu kapiju, dok su mrtvi i povređeni iznošeni kroz drugu.

Macellum je bila glavno gradsko tržište. Zgrada datira iz II veka pre nove ere. Na ulazu su stajale statue slavnih građana.

U unutrašnjem dvorištu su se nalazile prodavnice. Posebna prostorija je bila namenjena za prodaju mesa i ribe, a posebna prostorija za gozbe. Unutrašnji zidovi su bilI ukrašeni freskama, slikama mitoloških figura i životinja.

Lupanare - Lupa na latinskom jeziku znači prostitutka. Lupanare je bila najbolje organizovana javna kuća u Pompeji. U prizemlju se nalazilo 5 soba, gornji sprat, a kameni kreveti su bili pokriveni dušekom.

Zidovi su bili oslikani prikazima različitih erotskih poza. Prostitutke su bile robinje, obično sa grčkim ili orijentalnim poreklom. Prihodi, koje su zarađivale, išle su vlasniku ili upravniku lupanara. Bilo je još manjih bordela po gradu, u obliku običnih soba.

U Pompeji je pronađeno nekoliko grobalja: Necropolis of Porta Nocera, Necropolis of Porta Vesuvio, Necropolis of Porta Nola. Rimski zakon je propisivao da se groblja nalaze izvan gradskih zidina.

Grobnice su se nalazile sa obe strane puteva koji su vodili izvan gradskih zidina. Za Rimljane, smrt je značila kontaminaciju (zarazu), pa su bili obavezni da vrše rituale pročišćenja.

Smatralo se da bi uskraćivanje pravilnog sahranjivanja, imalo negativne posledice na sudbinu duše pokojnika. Pogrebni spomenici su održavali uspomenu na mrtve i izražavali su status, i razlike u društvenom položaju.

Hramovi i javna kupatila u Pompeji

U Pompeji je otkriveno nekoliko hramova: Temple of Asceplius, Temple of Isis, Sanctuary of the public Lares, Temple of Jupiter, Temple of Apollo, Temple of Fortuna Augusta, Aedes Genii Avgusti.

Temple of Isis – Hram datira iz II veka pre nove ere i bio je posvećen egipatskoj boginji Izidi, boginji plodnosti. Obnovljen je posle zemljotresa iz 62. godine nove ere. Hram sadrži mešavinu egipatskih, grčkih i rimskih arhitektonskih oblika.

Javna kupatila su bila jeftina i veoma korišćena. Istraživanjem se došlo do zaključka, da je vreme kupanja bilo u ranim popodnevnim časovima. Pored javnih kupatila, bogati stanovnici su u svojim kućama imali privatna kupatila. Pronađeni su ostaci sledećih javnih kupatila: Stabian Baths, Forum Baths, Central Baths, Suburban Baths.

Forum Baths - Javno kupatilo, izgrađeno je oko 80. godine pre nove ere. Sa obe strane peći nalazili su se muški i ženski delovi, apoderium (garderoba), frigidarium (hladno kupatilo), tepidairum (toplo kupatilo), kalidrium (vruće kupatilo), i lavarium (aromatična soba).

Obnovom posle zemljotresa iz 62. godine nove ere, napravljen je reljef koji ukrašava svod sa geometrijskim i mitološkim figurama.

Najpoznatije kuće u Pompeji

Iskopavanja kuća su omogućila rekonstrukciju predrimske i rimske arhitekture razdoblja od najmanje 4 veka. Najstarije kuće potiču iz prvog samnitskog perioda ( IV-III vek pre nove ere).

antikvitet u Pompeji

Tokom drugog samnitskog perioda (200.- 80. godine pre nove ere), podignute su najluksuznije kuće, ukrašene precizno izrađenim podnim mozaicima. Obimna trgovina i kulturni kontakti sa istočnim zemljama, doveli su uvođenja elegantnih grčkih elemenata. Veliki broj kuća nastalih u samnitskom razdoblju, rezultirao je manjim brojem kuća podignutih u rimskom periodu.

Te kuće su uglavnom manje, ali bogatije ukrašene. Najbogatije kuće su bile ukrašene dekorativnim elementima: podnim mozaicima, slikama na zidovima, nameštajem i dekorativnim predmetima, statuama i fontanama.

Otkriven je i sačuvan veliki broj vila i kuća: Roman Villas, Villa of Misteries, Villa of Diomedes, Comitium, Edificio di Eumachia, House ofthe Faun, House of the Venus Marina, House of Octavius Quartio, House of the Lararium of Achilles, House of the Ceii, House of the wild boar, House of the Vettii, House of Pansa, House of Sallustio, House of the geometric mosaics, House of the small fountain, House of the tragic poet, House of the surgeon, House of the baker, House of the Amorini Dorati, House of Caecilius Jucundus, House of the cithara player, House of Menander, House of Julius Polybius, House of the ship Europa, House of the garden of Hercules, House of Apollo, House of Meleger, House of the Dioscuri.

House of the Vettii - Kuća Vetijevih je jedna od napoznatijih kuća. Ona je tipična kuća imućnog trgovaca rimskog perioda. Ima veoma očuvanu i bogatu zidnu dekoraciju sa panelima i slikama živih boja iz grčke mitologije, koja potiče iz perioda posle 62. godine nove ere.

House of the Faun - Kuća Fauna, je sa svojih 3000 kvadratnih metara, bila najveća i najraskošnija kuća u Pompeji. U samom središtu njenog atrijuma nalazi se niski bazen sa bronzanim kipom mitološkog bića fauna.

Osim što se ističe prekrasnim korintskim stubovima, oslikanim kapitelima, podnim mozaicima i ukrašenim zidovima, kuća Fauna je poznata po veličanstvenom mozaiku sa prikazom pobede Aleksandra Velikog nad persijskim kraljem Darijem III - Bitka kod Isa (Battle of Issus).

Villa of Misteries - Vila misterija, se ističe svojim se prekrasnim freskama. Nalazila se izvan gradskih zidina, na plodnoj zemlji, gde su pripadnici više klase podizali vile za odmor. Zanimljivost vile misterija, je presa za vino i velika freska duž zidova trpezarije, oslikana zagonetnim prizorom svečanosti uvođenja žene u brak.

Pozorišta u Pompeji

Pozorišta su bila mesto gde su održavane predstave, komedije i tragedije. Pozorišta u Pompeji pokazuju karakteristike grčkih modela, koji koristi prirodni nagib terena za izgradnju. U Pompeji su pronađena sledeća pozorišta: Large theatre, Small Theatre, Quadriporticus of theTheatres.

Large theatre - Veliko pozorište, je veličanstvena zgrada sagrađena u II veku pre nove ere, koja je mogla da primi do 5.000 gledalaca. Posebna karakteristika ovog pozorišta bila je prirodna pozadina, panoramski pogled, koja se koristila kao scenografija.

Poštovani čitaoci, ovo bi bile osnovne informacije o Sorentu i Pompeji. Na vama je da obujete udobne cipele, i upustite se u istraživanje ovih destinacija. Verujem, da će vam saznanja i iskustvo koje ćete poneti posle obilaska Pompeje, u mnogome promeniti dosadašnje viđenje života, istorije i drevnih vremena.

Share

Prijavite se za PutujSigurno newsletter.

Naš stručni tim svakog utorka bira najzanimljivije vesti iz sveta turizma i putovanja i najbolje specijalne ponude. Više od 5.000 putnika se već prijavilo. Prijavite se. 

Srbo Jovanović
Po zvanju diplomirani ekonomista - finansijski menadžer, a po interesovanju putoholičar i hedonista. Uživam u upoznavanju novih država, gradova, istorije i kulture, ljudi, jela i pića. Iza sebe imam značajan broj putovanja, što po Evropi, što po drugim kontinentima. Obožavam putovanja i sve ono što ona nose. Bez obzira da li putujem preko turističke agencije ili samostalno, obavezno se detaljno pripremam za destinaciju. Mogu slobodno reći, da su putovanja postala jedan od glavnih elemenata mog života. Putovanja su ono što sami sebi pružamo, ono što trajno ostaje u nama, ono što nas razvija i menja u najpozitivnijem smislu. “Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još poneku šetnju između očekivanog i neplaniranog.” Ivo Andrić
Povezani tekstovi: 
Marmaris vodič za letovanje u Turskoj i korisne informacije
Putopisi
28.05.2016 | Autor: Tanja Loncar

Marmaris kao letovalište na zapadu Turske je uvek popularna letnja destinacija. Saznajte sve korisne informacije za letovanje u Marmarisu kroz detaljan vodič.

Putopisi
28.04.2016 | Autor: Mateja Panović

Kanjon reke Tare kao najveći kanjon u Evropi, je nešto najbolje što priroda naših prostora nudi, dok je Rafting Tarom idealan način da tu prirodu upoznate.