Vikend u Rimu – iskustvo za ceo život

Čuvena izreka kaže: Svi putevi vode u Rim. Označen kao „večiti grad“ i sa istorijom, koja slično Beogradu seže daleko u praistoriju, Rim definitivno ima šta i da ponudi. Ako ste odlučili da provedete vikend u Rimu, savetujem da dobro isplanirate istaknuta mesta koja želite videti, jer je lako „izgubiti dah i oči“ u susretu sa lepotama kojima ovaj grad obiluje.

Vikend koji sam ja provela sa društvom u Rimu je bio detaljno isplaniran, ali ću se u ovom tekstu zadržati na nekim istaknutim mestima, koja će bez sumnje, naročito ako po prvi put putujete u Rim biti interesantna i za vas.

Prvi put u Rimu

Kada sam pre dvadesetak godina prvi put turistički obilazila Rim, obišla sam nezaobilazni Koloseum u Rimu, tj. borilačku arenu prvog reda, koja je bila jedna od tri ili četiri, takve u celom Rimskom carstu, u doba cvetanja Imperije. Arena prvog reda označava objekat koji je namenjen borbi gladijatora, profesionalnih boraca, robova osuđenih na smrt, koji mogu biti nasumično naoružani ili potpuno nenaoružani i zveri, ili međusobno, gladijatori protiv osuđenika ili jedna gladijatorska škola protiv druge. Arena inače znači pesak, jer je podloga za borbu morala biti pokrivena peskom određene debljine, radi lakšeg kretanja životinja i pešaka koji su učestvovali u borbama, a i radi upijanja prolivene krvi.

Postoje 3 vrste: arene I, II i III reda, u zavisnosti od podloge na kojoj su zidane, i njihove veličine. One prvog reda su i najimpozantnije, i bilo ih je po jedna u svakom konzulatu (oblasti kojom je upravljao Rimski konzul) + centralna arena u Rimu, tj. Koloseum. Budući da je prostor arene prvog reda zidan na ravnoj podlozi, mogao se koristiti uz dopunsku opremu za punjenje vodom, pa su se bitke održavale i na brodovima! Iako ovo danas zvuči potpuno neverovatno, još interesantnije je da je posle svakog uspešnog velikog ratnog pohoda organizovana borba u areni sa specijalno dopremljenim ratnim plenom (robovi, brodovi, kamile, slonovi) i borba gladijatora i osuđenika protiv njih, u ambijentu koji je najpribližnije dočaravao okolnosti bitke u kojoj su Rimljani pobedili. Ove činjenice o arhitektonsko-građevinskoj i vojnoj premoći Rima nisam čula ni naučila u Rimu, nego u Tunisu, gde je vodič, odličan poznavalac Rimske imperije pričao navodeći puno istorijski potvrđenih detalja o porazu Kartagine.

Početak vikenda

Vikend koji smo pre par nedelja proveli u Rimu nas je počastio lepim, mada prohladnim vremenom. Na Suncu je bilo toplo, a u hladu je već bilo dobro imati kapu i rukavice. Budući da smo unapred rezervisali privatni smeštaj u centru grada, u blizini železničke stanice Termini, veliki broj destinacija nam je bio na dohvat ruke. Od železničke stanice vodi metro, a iza železničke je autobuska stanica za brojne autobuse koji opslužuju grad, od onih koji prolaze kroz centar, do onih koji vode u novoizgrađena naselja oko istorijskog jezgra. Brojne stanice metroa svojim nazivom ukazuju na istaknute turističke atrakcije. Postoje dve linije: crvena i žuta, jedna vodi duž Tibra starim delom grada, a druga direktno u Vatikan. Prvo što smo obišli je jedna od atrakcija gde se ljudi u svako doba dana i noći slikaju – Fontana di Trevi.

Ovo naravno nije jedina fontana u Rimu, gde ih ima bukvalno na svakom ćošku, ali je najposećenija. U neposrednoj blizini fontane su Španske stepenice, čuvene po svojoj arhitekturi koja verno prenosi duh španskih osvajanja i njihovih kolonija, ali i po filmu „Praznik u Rimu“ sa Kerijem Grantom i Odri Hepbern. Budući da smo bili puni utisaka, ali i gladni, seli smo u jednu lokalnu piceriju, sa čuvenim kariranim stolnjacima i podelili džinovsku picu uz domaće vino. Cene su pristojne, a ponuda restorana odlična. Naravno, tu su i čuveni restorani brze hrane, koje sada ne bih navodila, ali i „fensi“ mesta kao na primer „Hard Rock Caffe“. Za posetu ovakvim mestima rezervacija je obavezna, nekada i više dana unapred.

Subota

Dan za šoping. A ponuda odlična: radnje za sve ukuse, od raznovrsnih prodavnica odeće i obuće prosto ne znate šta biste pre pogledali. U te svrhe savetujem da sastavite spisak onoga što biste kupili, inače odoše pare! I u Rimu u poprečnim ulicama u odnosu na glavnu pešačku zonu postoji dosta radnji koje imaju odeljenja sa stalnom rasprodajom, tako da stvari možete naći po smešno povoljnim cenama. Naravno da nismo bili baš skroz u hedonističkom fazonu, pa smo obišli Panteon. Pošto u šoping spada i kupovina suvenira, ja sam se odlučila za magnete za frižider, koji me podsećaju na gladijatore i Koloseum. Drugi deo šopinga je bio namenjen uživanju u hrani i piću, pa su u prtljagu završile konzerve sa specijalnim sosom za špagete i liker od pistaća, kao i čuveni Limonce.

Nedelja u Rimu

Iako je po Bibliji Bog stvorio nedelju za odmor, mi turisti smo imali drugačiji plan. Rano ujutro, za razliku od subote kada smo se protezali i pričali do podne, seli smo na metro i otišli pravo u Vatikan. Budući da je poslednje nedelje u mesecu, svakoga meseca, Vatikan otvoren za posete svih ljudi dobre volje i to besplatno, treba samo doći do nekog doba. Posete završavaju oko 14.00, koliko se ja sećam tako da obezbedite sebi dovoljno vremena za obilazak unutrašnjosti zgrade. Preporučujem da za obilazak odvojite minimum četiri sata, naročito ako nameravate da se zadržite u centralnoj dvorani, gde je jedno od čuvenih „mesta moći“ sa posebnom pozitivnom energijom.

Na početku obilaska ove mini-države ulazite u unutrašnjost kroz ozidanu kapiju koja opasuje teritoriju Vatikana. Na službenom ulazu je večna straža, čiji su pripadnici i dan danas Švajcarci iz italijanskog i nemačkog kantona. Straža se strogo bira i praktično je neprobojna.

Kad prođete stepenište, s obe strane ulaza su čuvene biste antičkih umetnika, one svetski poznate i one koje su poznate istoričarima umetnosti, ali prizor vas ostavlja bez daha. Prolazeći kroz brojne prostorije, koje su sve bogato ukrašene slikama po zidovima i tavanici, spuštenim plafonima urađenim od drveta, tapiserijama, uramljenim slikama u različitim tehnikama, osmišljenim krunicama iznad vrata i prolaza, mislim da tek onda ljudi shvate koliko bogatstvo tu leži. Spomenuću usput da Vatikan takođe ima svoju čuvenu Apostolsku biblioteku gde je ulaz dozvoljen samo biranim članovima.

Zbog ogromnog broja ljudi koji prođu kroz zgrade Vatikana, postoji nekakav prirodan protok energije, koji nosi tu reku ljudi ka centralnoj dvorani. Centralna dvorana i Sikstinska kapela su predivno oslikane radovima Mikelanđela, ukrašene kipovima, drvenim klupama izuzetne umetničke izrade i prizorima iz Biblije. Mnoge stvari koje čitamo iz Svetog pisma ovde dobijaju drugačiju dimenziju, jer su prikazane slikom,  a svaka slika, kao što kaže poslovica – govori 1000 reči.

Stepenice na izlazu su takođe jedno malo remek delo, one su napravljene u obliku unutrašnjosti školjke puža i isprojektovane savršeno, tako da se zbog nagiba onemogućava duže zadržavanje u mestu. Zbog svog oblika takođe upijaju zvuk, pa se buka slivanja ljudi koji izlaze ne čuje na nižim delovima. U neposrednoj blizini Vatikana je Trg Svetog Petra, jer se smatra da je ispod centralnog spomenika sahranjen Sveti Petar, koga je Neron, u to vreme Imperator, na tom mestu obesio i to naopačke, za jednu nogu i tako ga, na tom mestu, javno prikazivao dok mučenik nije izdahnuo. Rim je poznat po velikim podzemnim grobnicama, kao što su hrišćanske i jevrejske katakombe. Iza trga je Crkva Svetog Petra, koja je mesto hodočašća. Na samom trgu je stalno gužva (ili sam ja stekla takav utisak), a ceo prostor koji bi mogao da posluži kao hipodrom (i to ne manji, nego standardni, ali okruglog oblika) je u krug popunjen ljudima koji strpljivo čekaju u redu za posetu crkvi.

Ovom prilikom mi nismo bili tako strpljivi, i  mada smo se divili vrlini vernika, prvo smo popili kapućino i pojeli po kolač ili sladoled, a zatim se spustili u metro i otišli do Pjace Venecija i Foruma. Od Pjace Venecija vodi park duž Foruma, pored Koloseuma, a iza Koloseuma je zvaničan ulaz u Forum. U nastavku tog puta nalazi se Circus Maximus, tj. Rimski veliki hipodrom, gde su se održavale čuvene vojne parade, ali i trke konja i dvokolica. Prostor je zaista impresivan, mada je u tom periodu jedan deo bio pod konzervacijom. Ulica koja vodi nizbrdo vodi nas do obale Tibra, i do čuvenih Usta istine, ploče za koju se veruje da će odgristi prste onome ko laže, a stavi prst u usta kipa. Možda zbog brojnih turista koji mnogo lažu, kip je za sada na sigurnom, iza rešetaka… A mi smo nastavili preko Tibra u deo Trastevere, koji obiluje picerijama, kafićima i restoranima sa vrlo povoljnim cenama.

Povratak u Beograd je bio kao odlazak na neko mesto potpuno druge dinamike i realnosti. Naravno, to me nije sprečilo da sa društvom podelim slike, i da komšinicama podelim magnete za frižider. Pokušavam da pronađem razlog zbog čega svi borovi u Rimu imaju okrugle krošnje i, i dalje nisam sigurna da li je u pitanju pejzažna arhitektura (tolikih razmera???!) ili nisam dovoljno gledala borove na drugim mestima?

Odgovor na to pitanje ću zasigurno naći kada sledeći put odem – u Rim.